Ovih dana su kriptaši, koji su učestvovali u pomami za Kriptomacama, naleteli na novi NFT fenomen – Hashmasks i poludeli za njim. Šta su Hashmasks i zašto mislim da će jednog dana biti tema istraživanja teoretičara umetnosti, antropologa i ekonomista?
Hashmasks je projekat od 16,384 unikatnih digitalnih umetničkih dela, koje skraćeno zovu “maske” i koje su pre par dana postavljene na Eterijumov blokčejn. Od početka februara 2021. se prodaju na OpenSea NFT plarformi.
Iako postoji mogućnost da printskrinuješ svako od ovih dela, printskrin ne znači ništa. Zašto ne znači? Printskrin nema podlogu u nepromenjivom, transparentnom kodu, u kom stoji provenijencija, odnosno dokaz o vlasništvu i mogućnost preprodaje za ETH. Originalno NFT delo ga ima, uz pomoć blokčejna.
Kako je sve ovo sa Hashmasks počelo i čemu vodi?
Švajcarska Suum Cuique Laboratorija iz Zuga je okupila 70 svetskih umetnika kako bi napravila jedan od najvećih kolaborativnih umetničkih projekata na svetu. Kapiram da im je pomogla i Veštačka Inteligencija u kreiranju ovih dela, kao i u slučaju Kriptomaca.
Za razliku od KriptoMaca koje mogu da se pare i stvaraju nove mačiće odnosno nove NFT tokene, maksimalan broj Hashmask-a je 16,384 što ih može činiti privlačnijim za posedovanje.
Poput Kriptomaca, i Hashmasks poseduju retke ili manje retke karakteristike koje utiču na cenu. Maske sa redjim karakteristikama su skuplje.
Retkost karakteristika jednog umetničkog dela zavisi od toga da li je u pitanju lutka, životinja ili čovek, kakvu masku na licu ima, od čega mu je koža, kakva mu je boja očiju, od predmeta koji ima ili nema kod sebe i slično. Može zavisiti i od nenapisanih karakteristika. A ono što je najredja karakteristika su nazivi tih dela, na koje kupci mogu da utiču, jer ih oni dodeljuju delima.
Trenutni nazivi su najčešće vezani za aktuelne društvene pojave ili značajne ljude: QAnon, Covid, Incel, Illuminati, Kamala Harris, George Floyd, BLM, WallStreetBets, GameStop, Gary Gensler, Kim Cardashian, Ayahuasca, Area 51, George Soros, antivax itd.
Česta su i imena koja su bitna trenutnom, ranom, kriptaškom pokretu: Decentralized, Ross Ulbricht, DeFi Degen, Barry Shillbert, long the top, ETH is Hentai, Lamborghini, NickSzabo, Not ur keys not ur crypto, bankless nation.
Meme nazivi su takodje popularni, kao deo sadašnje online kulture, pa možemo naleteti na nazive slika poput: ReaSONABLY sIZED, Ok boomer, dontbuymeme, it aint gonna suck itself.
Priznaćete, svi ovi nazivi na gomili daju sjajan presek jedne tačke u istoriji? Definitivno značajno za antropologe jednog dana.
Dakle, inovativnost, izmedju ostalog, leži u tome što i umetnici i vlasnici imaju priliku da učestvuju u kreiranju dela. Odnosno, vlasnici imaju priliku da sebe večno ugrade u umetničko delo. Koliko je taj model zanimljiv ljudima, govori i činjenica što se za ova prva tri dana dela trguju u desetinama miliona dolara a cene nekih pojedinačnih dela su već skočile na desetine hiljada dolara.
Koja je fora sa davanjem imena slici kad novi kupac može da ga promeni?
Fora je što imena neće večno moći da se menjaju. I tu dolazimo do upotrebe kriptovaluta tj tokena, kao i teorije igara.
Kupci su svesni pravila. Da bi promenio ime slici, moraš posedovati tj spaliti odredjen broj tokena koji se zovu NCT. U vreme pisanja ovog teksta, potrebno je oko $270 vrednog NCT tokena da bi se menjao naziv slike. NCT neće večno postojati. Svakom promenom imena smanjuje se broj NCT-a u cirkulaciji, i tako barem narednih 10 godina dok sav NCT ne bude izdat i spaljen. Kad sav NCT nestane, neće više moći da se menjaju nazivi dela. Bitno je istaći da čuvanje dela nije statičan proces. Zapravo, čuvanjem dela zaradjuješ NCT tokene, koji se tako izdaju. Dakle, zaradjuješ nekom vrstom stejkovanja. Dobijen NCT token možeš da prodaš ili da iskoristiš za menjanje naziva slici.
NCT token je počeo da se trguje na decentralizovanim berzama i cena mu može rasti u zavisnosti od potražnje. Ako potražnja bude velika, oni koji budu hteli da promene ime delu za 10 godina, će možda morati da plate ogromne sume za to, zbog manjka tokena. Kao igra muzičkih stolica koju smo igrali kao deca. Nakon što svi NCT tokeni budu spaljeni za 10+ godina, umetnička dela će biti gotova.
Zašto se stvorila ovolika pomama za Hashmasks?
Prema Maslovljevoj hijerarhiji potreba, ljudi moraju da ispune svoje najosnovnije potrebe kako bi im se stvorila želja, ali i uslovi za ispunjavanje onih kompleksnijih.
Tek nakon što obezbedi sebi hranu, vodu i toplo mesto na kom će da prespava, čovek počinje da razmišlja i o svojoj bezbednosti i zaradi. Kad sve to ima obezbedjeno, on može da se bavi i drugim potrebama, kao što su potreba za pripadanjem, ljubavlju i prijateljstvom. Čovek koji je ostvaren u ovom smislu, dalje teži ka prestižu i osećaju dostignuća. A nakon što ostvari sve ovo, javlja mu se i potreba za samo-aktuelizacijom, odnosno ostvarenjem sopstvenih punih potencijala i kreativnosti.
Ja sam nekako uvek smatrala da je Maslov zaboravio da stavi iznad toga poslednju želju, a to je želja za besmrtnošću.
Prvi kupci maski – kriptaši, nisu baš ni gladni ni žedni, pogotovo sada kada im cene kriptovaluta skaču. Mnogi medju njima su izuzetno obrazovani i dostigli su svašta nešto u životu. A vole i da se igraju i zato nije teško skapirati potražnju za Hashmasks.
U ovom slučaju, ugradjivanje kupca u umetničko delo je besmrtno onoliko koliko je i blokčejn tj WEB3 besmrtan. Obzirom da se WEB3 tek stvara, ima tu vremena. Ako ne bude besmrtno, možda bar bude vansmrtno.
Svakako je zanimljivo i to što će kupci u ovom slučaju biti “besmrtni” onoliko koliko su spremni da se odreknu potencijalnog profita preprodajom u zgodnom trenutku. Mi, ekonomisti, to zovemo oportunitetni trošak. Onima koji prodaju u narednih par godina, drugi kupac može da promeni naziv slike. Svakako, zanimljiva teorija igara i dilema, koja po meni može dokazati nedostajući vrh Maslovljeve piramide. Da li će weak hands i plebs prodati a buržuji hodlovati? Videćemo u sledećoj epizodi.
Druga značajna dilema se tiče davanja naziva. Trenutno se mogu primetiti tri zanimljiva trenda.
Oni koji žele brzo da preprodaju i obrnu lovu, daju delima imena kripto influensera i buržuja. Obzirom da je nemoguće duplirati naziv, videli smo situacije gde buržuji otkupljuju dela sa svojim imenom po jako visokim cenama. Mislim, visoke su nama plebsu, za nešto što postoji tri kišna dana. Njima $50k ili $100k verovatno ne znači puno ako im se na prvi pogled svidi projekat.
Drugi trend je davanje delima naziv društvenih ili kripto pojava, kao i imena značajnih ljudi koji vedre ili oblače u nekom sektoru društva. Ovi nazivi verovatno imaju šansu za najboljom cenom u budućnosti.
Treći trend je davanje sopstvenog imena, što kapiram da je ok za neku vrstu besmrtnosti ali ne verujem da je toliko ok za zaradu. Plus, kapiram da moraš da držiš 10+ godina da bi imalo smisla i da bi se zacementiralo. Mada možda i predjašnja imena ostaju ugradjena na blokčejn, nisam to još istražila. Verovatno da, ali svakako je trenutno ime najznačajnije.
Ako vrednost dela nastavi da raste, i ako vrednost NCT tokena potrebnog za menjanje imena nastavi da raste, sigurna sam da ćemo videti zanimljive promene u trendovima.
Naravno postoji velika šansa da Hashmasks izgube na popularnosti ili vrednosti, kao što su KriptoMace izgubile posle početnog hajpa. Ali postoji i mogućnost da nastave da žive ili da se revampuju kad tad, kao CryptoPunks, koji su čak počeli da se izlažu po muzejima i galerijama u fizičkoj formi.
Da li bih kupila Hashmask? Naravno! Ali ne po svaku cenu..
Od juče učestvujem na aukciji za jednu masku koja mi se svidela. Nema preterano retke karakteristike, ali je trenutno “jeftina” i na njoj je zanimljiva slika ženskog strašila. Skapirala sam da joj je cena manja od ostalih maski jer nema toliko žena medju kriptašima, pa je i potražnja za takvim slikama manja.
Potreban je danlodovan WEB3 kripto novčanik, npr Metamask, za učestvovanje na aukciji ili spot kupovini. Potrebno je, naravno, imati i dovoljno vrapovanog ETH na njemu. Vrapovati se može npr preko 1inch-a za nekih $20-30, ali zavisi od stanja na mreži. Postavljanje jedne ponude na OpenSea je sinoć koštalo oko $8. Verovatno je u pitanju transakcija za ubacivanje ponudjene sume u escrow ili tako nešto. Dakle i ako ne kupiš, imaš trošak učestvovanja na aukciji. Sve je to zapravo sitnica u odnosu na cene koje maske dostignu pred kraj aukcije (preko 1-2 ETH), tako da ne verujem da ću uspeti da kupim ovu po ceni za koju smatram da je pristojna.
Kako bi je nazvala u slučaju uspešne kupovine? Ako bi išla oportunističkom stazom, verovatno bih je nazvala CSW i čekala BTC maxije da se iznerviraju i kupe radi preimenovanja, ili 1389 pa čekala Albance.
U stvari ne znam šta bih pre. Incel već postoji. Možda bih je nazvala Live Love Laugh ili neki drugi popularni majndfulnes koji me nervira a kulturološki je značajan za naše vreme.
Ako bi krenula kriptaškom stazom, verovatno bih je nazvala Killed by a rug.
Možda ću plakati jednog dana ako ne uspem da je kupim, a možda ću biti i srećna što sam zadržala $ETH zbog neuspelog ejpovanja. Nisam pametna, ali svakako će mi biti žao ako ne uspem da učestvujem u ovom umetničko-kulturološko-ekonomskom eksperimentu. Pa evo, za svaki slučaj, barem ovaj tekst nek ostane kao spomenik na WEB2 dok god Blešićka bude plaćala domen.
Ako sam neki značajan info pogrešila ili izostavila, praštajte. O svemu sam se informisala i ejpovala za dan. Sigurno postoji još dosta bitnih i zanimljivih stvari vezanih za maske pa #DYOR.
Ovo je ažuriran tekstkoji je 2021. godine za nas napisala Marija Matić.