Porez-na-Kripto-Tumačenje-nacrta-zakona

Porez na Kripto: Tumačenje nacrta zakona

Naša kripto analitičarka, Marija Matić, je pričala sa poznatim računovodjom i članom upravnog odbora Udruženja poreskih savetnika Srbije, Aleksandrom Vasićem, o nacrtu izmena Zakona o porezu na dohodak gradjana, kao i Zakona o PDV i Zakona o dobiti pravnih lica, koji obuhvataju i porez na kripto. Gospodin Vasić je izdvojio vreme da odgovori na većinu pitanja kripto zajednice postavljenih po telegram grupama. Tu su uključena i glavna pitanja, poput toga ko sve mora da plati porez na kripto, koliko iznosi porez i da li postoje poreske olakšice.

Pre čitanja, treba uzeti u obzir da je ovo samo nacrt izmene nekoliko zakona, i da će konačne verzije verovatno izgledati drugačije. Takodje, treba sačekati i smernice za sprovodjenje zakona u praksi. 

Medjutim, svakako je dobro znati već sada šta nam se sprema i u kom smeru zakonodavci razmišljaju. Sugestije i primedbe vezane za dva zakona se mogu podneti do 23. novembra, 2020, a za treći do 24. novembra.

  • Facebook
  • Twitter
  • Reddit
  • Hacker News
Poreski savetnik Aleksandar Vasić

M.M: Zdravo Aleksandre, hvala Vam na vremenu i trudu izdvojenom za tumačenje ovih nacrta kripto zajednici. Na koga se ovi zakoni odnose, na fizička ili pravna lica?

A.V: Nema na čemu. Kriptovalute se po prvi put uvode u naše poreske zakone i to one kojima je regulisano oporezivanje dohotka fizičkih lica i dobiti pravnih lica, ali i zakona kojim je regulisan PDV. Dakle, obuhvaćena su i fizička i pravna lica.

M.M: Kada će izmene ovih zakona početi da se primenjuju?

A.V: Izmene poreskih propisa će se primenjivati od 01. januara 2021. Ovde bih samo još jednom napomenuo da se radi o zakonima koji su u pripremi, i čije nacrte je Ministarstvo finansija objavilo na svojoj internet stranici. U narednom periodu će biti doneti predlozi zakona s potrebnim obrazloženjima, a tek nakon toga zakoni ulaze u skupštinsku proceduru.

M.M: Koji porez bi fizička lica trebala da plaćaju na prodaju kriptovaluta, i koliko on iznosi? 

A.V: Pri prodaji digitalne imovine plaćaće se porez na kapitalni dobitak po stopi od 15%.

M.M: Da li se fizičkim licima oporezuje i kupovina kriptovaluta ili samo prodaja?

A.V: Oporezuje se prihod, što znači prihod koji je ostvaren prodajom. Kupovina ne. Suštinski najviše nedoumica će biti oko rudarenja, ali to je posebna tema.

M.M: Jel postoji neoporezivi limit za fizička lica koja prodaju kriptovalute, tj. godišnja suma do koje se ne plaća porez?

A.V: Ne, za oporezivanje prihoda po ovom osnovu nisu predvidjene olakšice u smislu neoporezivog iznosa.

M.M: Da li su i nezaposleni, studenti i stariji srednjoškolci dužni da plaćaju porez na kripto ili postoje neke poreske olakšice za njih? Mislite li da ima osnova ili smisla tražiti da se uvede neoporezivi iznos, obzirom da po prvi put izuzetno mlada populacija može biti pogodjena nekim poreskim zakonom? Naime, dosta mladih dobija kriptovalute preko “airdropova” (airdropovi su sitne sume kriptovaluta, koje se dele zajednici za lajkovanje i deljenje postova po grupama i socijalnim mrežama) ili dobijaju sitne sume prilikom igranja igrica i slično.

A.V: Porez plaća svako lice koje je ostvarilo prihod. Nema izuzetaka niti povlastica za određene grupe. Medjutim, bilo bi dobro razmišljati o uvođenju neoporezivog iznosa pre svega zbog sporadičnih slučajeva male vrednosti. Oporezivanje u tim slučajevima pre svega nije ekonomično, ni za obveznika ni za državu.

M.M: Jel možemo plastično da objasnimo čitaocima kako se računa kapitalna dobit, na primeru nekoga ko je prodao kripto preko strane ili domaće menjačnice i primio novac na svoj devizni ili dinarski bankovni račun u Srbiji? Evo primera: Neko je prodao kriptovalutu za $1,000, a razlika izmedju nabavne i prodajne cene, tj. dobit mu je $100. Kako se u tom slučaju računa porez?

A.V: Ako je ugovorena prodajna cena tržišna, tj realna, to će se smatrati prodajnom cenom. Ukoliko se dokumentuje da je plaćeno $900 to će biti priznato kao nabavna cena i na razliku od $100 će se obračunati porez od 15%, pa će porez biti $15.

M.M: Da li su fizička lica dužna sama da prijavljuju prodaju kriptovaluta poreskoj upravi? Kojim tempom prijavljuju, da li posle svake prodaje ili svakog povlačenja fiat valuta sa menjačnica ili na mesečnom/godišnjem nivou? Takodje, kojim tempom plaćaju porez?

A.V: U pogledu načina plaćanja poreza na kapitalne dobitke izgleda da nisu predviđene nikakve izmene. Taj porez se plaća po rešenju poreskog organa, a obaveza lica koje ostvari kapitalne dobitke je da poreskoj upravi podnese poresku prijavu u roku od 30 dana od dana kada je ostvario ili počeo da ostvaruje prihode od prodaje digitalne imovine. 

Porez se plaća u roku od 15 dana od dana donošenja rešenja.

Ovim predlozima zakona nisu predviđani nikakvi posebni postupci oporezivanja digitalne imovine u pogledu drugačijeg podnošenja poreskih prijava, pa ostaje malo nejasno kako će se podnositi prijave za veliki broj transakcija u određenom periodu, jer za razliku od prometa prava na nepokretnostima, udelima i akcijama, u slučaju prodaje digitalne imovine, može se desiti da postoji veliki broj manjih pojedinačnih transakcija u kratkom roku. Ovo više deluje kao tehničko pitanje, pa mislim da je rano da se po ovom pitanju opredeljujem. 

M.M: Da li će to u praksi izgledati ovako: Poreska po automatizmu zaračuna fizičkim licima 15% na priliv na bankovni račun, a oni kasnije treba da dokazuju kolika im je bila dobit od priliva?

A.V: Ne. Poreska uprava sama oporezuje prihode samo ako ih fizičko lice ne prijavi, što bi trebao biti izuzetak. Jer ako je prijavljivanje prihoda obavezno, onda su za njihovo neprijavljivanje predviđene i kazne. Kontrola koju Poreska uprava može da vrši uvidom u transakcije na računima fizičkih lica je samo instrument kontrole koji ima Poreska uprava da bi utvrdila da li su lica prijavila sve prihode. 

M.M: Da li je planirano da se zakon primenjuje retroaktivno?

A.V: Retroaktivna primena propisa nije predviđena. To svakako ne znači da prihodi koje je neko ostvario po bilo kom osnovu u prethodnom periodu nisu trebali biti oporezovani. Poreska uprava ima pravo da utvrdi porez na sve prihode u poslednjih 5 godina, na koje je trebalo porez platiti. Ovim novim zakonskim rešenjima je prihod ostvaren prometom digitalne imovine samo prepoznat i svrstan, u ovom slučaju, kao kapitalni dobitak. Do sada, svaki prihod fizičkog lica koji nije bio posebno prepoznat, je bio predmet oporezivanja porezom na druge prihode. Oporezivanje ranije ostvarenog prihoda, po tada važećim propisima, nije retroaktivna primena.

M.M: Znači nije predvidjena retroaktivna primena (naplaćivanje 15% na dobit), ali teoretski postoji još “skuplja” mogućnost oporezivanja kroz tzv. porez na druge prihode (20% od cele prodate sume)? Meni ne deluje kao fer opcija da se naplate porezi na prodaju kriptovaluta u prethodnom periodu, s obzirom da zakoni nisu ranije prepoznavali kriptovalute kod nas. Većina korisnika je verovala da će se kriptovalute tretirati kao novac, na koji se ne plaća porez, pa nisu ni prikupljali, niti čuvali dokaze o kupovini, trgovanju, kupovini rudarske opreme i slično. Tek nakon objavljivanja nacrta Zakona o Digitalnoj Imovini, saznali smo kako će se uopšte tretirati kriptovalute. Za frilensere je ipak malo drugačije, za njih je postojao zakon i pre, samo se nije poštovao. Da ne pričam da je dobit frilensera izuzetno lako izračunati u odnosu na kriptaše, koji su za razliku od frilensera, imali i velike gubitke u proteklom periodu. Što je najgore, veliki broj njih bi imao poteškoća da to dokaže, pogotovo u zadatim rokovima koje imaju frilenseri. Dosta njih je kupilo kriptovalute krajem 2017. kad je cena bila najviša, a prodalo u prethodne dve godine kad je cena bila drastično niža. Mnoge berze na kojima su kupovali kriptovalute su pogašene, pa se ne može izvaditi dokaz o kupovini, odnosno nabavnoj vrednosti.

A.V: Poštujem takav stav i razmišljanje koje nije bez osnova, ali tesko je očekivati da bi se drzava odrekla poreza koji su poreski obveznici bili u obavezi da plate. Pitanje gubitaka od pada vrednosti digitalne imovine, nije nepoznato. Te gubitke nekada trpe i vlasnici druge imovine, npr. akcija, nekretnina. Gubitak zbog loše procene pri kupovini ne sme da utiče na oporezivanje u momentu sticanja. Sa druge strane, pri oporezivanju kapitalnog dobitka, u slučaju postojanja gubitka, porez se ne plaća.

M.M: Da li bi postojala razlika u prilivu na dinarski ili devizni račun, u okviru računanja poreza za protekli period, ukoliko bi do toga došlo?

A.V: Nije od posebnog značaja za oporezivanje da li se sredstva primaju na dinarski ili devizni račun. Suština je da li je prihod ostvaren. Ako jeste, on se oporezuje, bez obzira da li je prihod ostvaren u dinarima, stranoj valuti, stvarima, drugim pravima (razmenom) i slično.

M.M: Da li su i oni koji su ostvarili gubitak ili zaradili ispod neoporezivog limita dužni da prijave priliv poreskoj? 

A.V: Zakonom je predviđeno da se vrši prelamanje dobitaka i gubitaka od prodaje imovine kada se utvrđuje kapitalni gubitak. To su neki opšti principi koji nisu menjani, a sada bi trebalo da se primenjuju i na oporezivanje digitalne imovine. O načinu ćemo više znati kad se usvoji zakon. 

M.M: Rekli ste da je predloženo da i rudari plaćaju poreze. Koliko je predvidjeno da rudari (fizička lica) plaćaju i kako im se obračunava osnovica?

A.V: Moram priznati da je čak i meni formulacija iz nacrta zakona prilično nejasna. Slutim da je namera bila da se prihod po osnovu rudarenja oporezuje porezom na druge prihode.

M.M:  Znači u pitanju je “porez na druge prihode” (20%) koji bi se plaćao u trenutku dobijanja nagrada od rudarenja? Da li bi rudari koji plate taj porez, plaćali dodatno i porez na kapitalnu dobit kad prodaju izrudarene kriptovalute? 

A.V: Ne, ovim rešenjem se upravo izbegava duplo oporezivanje. Ako je na vrednost imovine koju je neko stekao već plaćen neki porez, naknadno se, porez na kapitalnu dobit, plaća samo na razliku. No, svakako će suština biti da li će se oporezovati sticanje digitalne imovine kada se “izrudari”. I zakonodavac i kripto zajednica će imati kao zadatak da se “usaglase” oko jasne definicije nekih pojmove, kao npr. da li je to “nagrada” ili naknada za uslugu, ili nešto treće. To je suštinsko pitanje za oporezivanje. Postoji li dohodak “rudara” ili ne i kada je ostvaren.

M.M: Mislite li da država može da kontroliše male rudare koji imaju 1-2 riga u kući? Za velike farme, odnosno velike potrošače struje, pretpostavljam da postoje načini preko EPS-a.

A.V: Mogućnosti kontrole su velike. Koliki su kapaciteti za efikasnu kontrolu je drugo pitanje. Obaveza svih je da poštuju poresku disciplinu i plaćaju poreze, a „oslanjanje“ na neefikasnost kontrole nosi prevelike poreske rizike i to nikome ne bih savetovao.

M.M: Da li postoje poreske olakšice za hodlere, tj one koji kupuju kriptovalute i ne planiraju da ih prodaju više od godinu dana? Takve olakšice postoje u nekim drugim zemljama. 

A.V: Poreska oslobađanja su predviđena za lica koja digitalnu imovinu imaju u vlasništvu duže od 10 godina

M.M: Šteta što nam to ne znači ništa, jer samo Satoši (anonimni osnivač Bitcoin-a) i još nekolicina ljudi u svetu poseduje Bitcoin duže od 10 godina. Naime, Bitcoin je nastao pre 11 godina. Zna li se kako će fizička lica dokazivati kupovnu cenu? Jel potreban račun ili izvod transakcija sa berze/ menjačnice? Ili će se računati prema sumi koja bude isplaćena na bankovni račun? 

A.V: Nabavnom cenom se prema nacrtu zakona smatra „cena koju obveznik dokumentuje kao stvarno plaćenu“. Ta odredba je prilično jasna, iako možda u mnogim slučajevima nesprovodljiva. Znači, ako se želi priznavanje nabavne cene, to se mora dokumentovati.

M.M: Šta se dešava ako obveznik nije siguran koliko je zaista platio kriptovalutu, jer retko ko kupi 1 BTC i proda 1 BTC nakon nekog vremena. Uglavnom ljudi prodaju samo deo onoga što su kupili ili trgovali. Često se dešava da izmedju kupovine i prodaje kriptovalute za fiat valutu prodje i po nekoliko godina. U tom periodu, obveznik izvrši na stotine ili čak hiljade transakcija, odnosno konvertovanja iz jedne u drugu kriptovalutu. Takodje, često prebacuje te kriptovalute sa jedne na drugu berzu, decentralizovane platforme i novčanike. Negde u tom lancu transakcija se dešava da se neka berza i zatvori zbog hakovanja ili ukine račune rezidentima odredjenih zemalja, pa se lanac dokazivanja prekida, jer je nemoguće sa te berze izvući podatke o transakcijama. Treba napomenuti i da skoro sve kriptovalute imaju volatilnu vrednost, što dodatno komplikuje stvari. Pritom svaka transakcija korisnika košta, jer plaća proviziju na nju, pa pretpostavljam da bi i to obveznici trebali da računaju, kako bi im se odbilo kao rashod? Dakle, pitanje je, šta se dešava ako obveznik ne može da dokaže koliko je zaista platio kriptovalutu?

A.V: Kao što sam rekao, u pogledu dokazivanja cene po kojoj je digitalna imovina nabavljena zakon je prilično jasan, biće priznata ona cena koja bude dokumentovana. Možda bi trebalo razmišljati o predlogu za izmene ove odredbe u pogledu da se prizna tržišna cena u momentu nabavke, ali bi svakako onda trebalo dokazivati da je zaista kupljena a ne “izrudarena”, što bi pretpostavljam takođe bio sporan uslov. Svakako ohrabrujem stručnjake da se pozabave ovim pitanjima uzimajući u obzir sve specifičnosti i modalitete načina sticanja.

M.M: Da li deluje da su nacrtom zakona obuhvaćeni i kriptomati? To su automati, poput bankomata, na kojima fizička lica mogu kupiti ili prodati kripto za keš. 

A.V: O ovome nema posebnih odredbi u nacrtu zakona. Način kupovine i prodaje nije ni bitan za potrebe oporezivanja.

M.M: Kripto korisnici često šalju jedni drugima kripto ili poklanjaju drugima manje sume za rodjendane i slično. Kako se tretira poklanjanje manjih suma kriptovaluta familiji i prijateljima? Da li država očekuje da korisnici to prijave poreskoj? I ako očekuje, ko je dužan to da prijavi, pošiljalac ili primalac? I kako se to poreski tretira?

A.V: U setu poreskih zakona koji se menjaju do kraja godine je i izmena Zakona o porezu na imovinu, koji reguliše oporezivanje nasleđa i poklona. Taj porez uvek plaća naslednik ili poklonoprimac digitalne imovine. Medjutim, pitanja izuzimanja od oporezivanja se nisu menjala, tako da se neće plaćati porez na nasleđe i poklon digitalne imovine u određenim slučajevima, npr. u prvom naslednom redu, podele imovine između supružnika i na poklon do 100.000,00 dinara od istog lica u toku kalendarske godine.

M.M: Aha. Znači, ako pošaljemo nekom kriptovalutu, to se tretira kao poklon, a do godišnje cifre od 100k dinara (od strane istog pošiljaoca) nije potrebno prijavljivanje, niti plaćanje poreza. Nacrtom je regulisano i plaćanje zaposlenog kriptovalutama

A.V: Tako je. Ako se zaposlenima isplaćuju zarade i bonusi u kriptovalutama, to čini deo zarade i na to poslodavac plaća poreze i doprinose. Sa druge strane taj iznos će biti priznat kao nabavna cena kada ih zaposleni bude prodavao, tako da ni tu neće biti duplog oporezivanja, već zaposleni plaća samo porez na kapitalnu dobit kao razliku između vrednosti na koju je poslodavac platio poreze i doprinose i prodajne cene.

M.M: Kakav tretman imaju kriptovalute, odnosno virtuelne valute, u predlogu Zakona o PDV? A kakav tretman bi mogli imati tokeni, odnosno digitalni tokeni, s obzirom da nisu spomenuti u Zakonu o PDV?

A.V. Predlog za izmenu Zakona o PDV prepoznaje virtuelne valute koje se ne koriste kao zakonito sredstvo plaćanja. Kao i za poslovanje i posredovanje zakonskim sredstvima plaćanja, i za poslovanje i posredovanje sa virtuelnim valutama je propisano poresko oslobađanje bez prava na odbitak prethodnog poreza. Znači neće se plaćati PDV na kriptovalute, odnosno virtuelne valute. Druge vrste digitalne imovine, osim virtuelnih valuta nisu spomenute u predlogu zakona, tako da bi se na njih primenjivali ošti principi oporezivanja. To nikako ne znači da se na sve transakcije njima plaća PDV. PDV je kompleksna materija da bi se smestila u ovaj odgovor. Svakako vlasnici malih vrednosti tokena, koji ne obavljaju delatnost, neće ni plaćati PDV. 

M.M: Plaćanje PDV-a na tokene bi loše uticalo na kompanije koje planiraju da izdaju svoje tokene, kao i na sve domaće berze i menjačnice koje trguju sa njima. Bili bi nekonkurentni u odnosu na strane kripto firme, i korisnici bi se zbog toga okrenuli uslugama stranih kompanija. S obzirom da se od zakona vezanih za kripto očekuje da doprinesu boljem pozicioniranju Srbije u ovoj oblasti, nadam se da će taj deo predloga biti izmenjen. 

A.V: Stručnjaci iz ove oblasti svakako mogu poslati sugestije ministarstvu i obrazložiti zašto smatraju da bi trebalo osloboditi i digitalne tokene od PDV-a.

M.M: Da li izmene u Zakonu o dobiti pravnih lica znače da kripto menjačnice i berze neće plaćati porez na kapitalnu dobit, zato što digitalnu imovinu nabavljaju isključivo radi dalje prodaje? Da li član 27. znači da je omogućeno bilo kojoj firmi u Srbiji da drži kripto na svojim bilansima ili to važi samo za licencirane firme?

A.V: Porezom na kapitalni dobitak se oporezuje kapitalna dobit ostvarena prodajom digitalne imovine, osim ako se ona nabavlja isključivo za potrebe trgovanja. Znači, ko se bavi trgovanjem, njemu se dobitak od transakcija uključuje u dobit i oporezuje porezom na dobit. Pretpostavljam da će delatnost trgovanja biti uređena i uslovljena licenciranjem.

M.M: Pravna lica koja rudare kriptovalute će takodje biti oporezivana, sudeći po nacrtu Zakona o Dobiti pravnih lica. Koje poreze će morati da plaćaju i šta će se smatrati nabavnom cenom, odnosno poreskom osnovicom za računanje dobiti? U nacrtu Zakona o dobiti pravnih lica se spominje “korigovanje na procenjenu, odnosno fer vrednost” u slučaju rudarenja. Šta bi to, u slučaju kriptovaluta, moglo da znači?

A.V: Pravna lica će dobit utvrđivati kao i uvek, priznavaće im se troškovi a iskazivaće i prihode po osnovu  prodaje ili uvećanja vrednosti imovine. Priznavanje vrednosti po ceni koštanja ili fer vrednosti je pitanje primene računovodstvenih politika i tu nije ništa specifično uređeno i neće biti poseban problem za takve firme.

M.M: Da li postoje poreske olakšice za pravna lica koja prodaju digitalnu imovinu?

A.V: Predvidjene su neke olakšice. Naime, kapitalni dobici ne ulaze u poresku osnovicu ukoliko se sredstva od prodaje ulože u osnovni kapital rezidentnog obveznika.

M.M: Hvala Vam na izdvojenom vremenu i odgovorima Aleksandre. Da li članovi kripto zajednice mogu da Vam se obrate povodom usluga poreskog savetovanja i na koji način?

A.V: Hvala Vama na ukazanom poverenju. Prvo bih želeo da ohrabrim kripto zajednicu da svoje predloge dostavlja Ministarstvu finansija. Tema je aktuelna i prilično kompleksna i svaka sugestija i u pogledu razumevanja suštine i u pogledu teksta propisa je dragocena.

Ja sam uvek na raspolaganju i za stručne rasprave i za pomoć i pružanje usluga poreskim obveznicima.

Aleksandar Vasić

Poreski savetnik i računovođa

Član Upravnog odbora Udruženja poreskih savetnika Srbije

http://www.poslovnisavetnik.rs

http://ups-rs.com

Marija Matić

Marija Matić

Autor teksta

Marija Matić je ekonomista i analitičar koji radi na projektima razvijanja kriptovaluta i kripto berzi. Autor je mnogih analiza vezanih za Bitcoin i blokčejn industriju.

Povezane objave

DRUŠTVENE MREŽE

Telegram

Youtube

Twitter

Instagram

Facebook

Meetup

Share This