bitkoin

Nacrt zakona o digitalnoj imovini

Juče je izašao nacrt zakona o digitalnoj imovini sačinjen od strane Ministartsva finansija Republike Srbije, a u saradnji sa Narodnom bankom Srbije, Ministarstvom privrede, Komisijom za hartije od vrednosti i Privrednom komorom Srbije. Nacrt zakona u celosti možete pročitati ovde, a mi vam u ostatku teksta iznosimo zapažanja i delove od značaja.

Nacrt zakona o digitalnoj imovini – uopšteno

Ovim predlogom obuhvaćeni su ključni pojmovi vezani za digitalnu imovinu:

1) izdavanje digitalne imovine i sekundarno trgovanje digitalnom imovinom u Srbiji

2) pružanje usluga povezanih s digitalnom imovinom;

3) založno pravo na digitalnoj imovini;

4) posebne akcije i mere za sprečavanje pranja novca

5) nadležnost Komisije za hartije od vrednosti i NBS

6) nadzor nad primenom ovog zakona.

Kako je ovaj zakon tek predlog i osnova budućeg zakona, teško je dati finalni stav. Dosta dobrih tema je pokrenuto, dok su neke bitne i zanemarene.

Dosta mesta u zakonu je dato pružaocima usluga vezanih za digitalnu imovinu, što su berzanska, menjačke, savetodavne i ostale usluge. Tema ICO-a je takođe dosta zastupljena, gde je praktično rečeno da će biti moguće legalno odraditi inicaijalnu ponudu digitalne imovine (ICO) iz Srbije kao način finansiranja.  Predviđene su kaznene mere za pojednice i grupe koji ostvare imovinsku korist na štetu drugih lica, a koristeći insajderske informacije, manipulacije i širenje lažnih vesti.

Tema oporezivanja fizičkih lica koji se bave zaradom koristeći kriptovalute nije bila tema ovog predloga.

Pozitivno je što je zakonom predviđena jednostavnija verifikacija korisnika berzi za trgovinu kriptovaluta. Naime, verifikacije će biti organizovane kao video poziv, što je svakako iskorak kada se uporedi sa sadašnjim slanjem pisama prilikom registacije na berzi na kojoj je moguće kupovati i prodavati kriptovalute za dinare.

Predlog zakona još kaže da prodavci proizvoda i usluga na malo neće moći da budu plaćani u kriptovalutama, već bi morali da koriste berzanskog međuposrednika. Ovo svakao nije pozitivna vest za korisnike kriptovaluta.

Nacrt zakona o digitalnoj imovini – malo detaljnije

U prvom delu ovog predloga data su objašnjenja pojmova vezana za digitalnu imovinu pri čemu je jasno naglašeno da kriptovalute nemaju pravni status novca ili valute, nego samo digitalne imovine.

Detaljno su pobrojane vrste usluga koje se dovode u vezu sa digitalnom imovinom, a to su: kupovina, prodaja, zamena, čuvanje, administriranje, upravljanje portfoliom, savetovanje i drugo.

Rudarenje je prepoznato kao legalna aktivnost i na rudare se prilikom sticanja vrednosti ‘’ne primenjuju odredbe ovog zakona’’.

Inicijalna ponuda digitalne imovine – ICO

Drugi deo zakona bavi se ICO inicaijalnim ponudama digitalne imovine, čije zlatno doba smo mogli da vidimo 2017. godine. Da pojasnimo: ICO (Initial Coin Offering) je način finansiranja tako što tim rasprodaje deo svog tokena i onda taj novac koristi za dalje razvijanje proizvoda ili usluge. Iz Srbije ovo nije moglo biti legalno urađeno, mada nije potojao ni mehanizam koji bi to sprečio, do sada. Veći deo ovog dela zauzima objašnjenje o tome šta white paper treba da sadrži, u kom obliku treba da bude prosleđen nadležnim organima kako bi ceo ICO bio u skladu sa ovim zakonom. Podaci u white paperu treba da budu jasni, nedvosmisleni, i da sadrže podatke o timu, tehničkim karakteristikama digitalne imovine, procedurama, tehnologijama, rizicima i ostalim detaljima.

Informacije ne smeju biti ‘’netačne, niti dovoditi u zabludu’’. Stvoren je utisak da je white paper osnovni i neizostavni deo inicijalne ponude, mada je u članu 29 predviđeno postojanje Inicijalnih ponuda i bez belog papira, pod posebnim uslovima.

OTC trgovina je prepoznata i dozvoljena korišćenja usluga ‘’bilo kog pružaoca usluga povezanih s digitalnom imovinom’’. Ovo bi praktično značilo da su transakcije legalne i opravdane. Ali, već u 136 . članu su nevedene delimično oprečne informacije. Nadamo se detaljnijem objašnjenju i finalnom obliku zakona.

Zloupotrebe na tržištu

Akcenat je stavljen na zloupotrebe korišćenjem insajderkih informacija i manipulacijama koje mogu doneti štetu ostalim korisnicima . Ovde spadaju i manipulacije nastale širenjem neistinitih vesti putem medija, širenje obmanjujućih signala. Ovo poslednje se odnosi na lice ‘’koje je znalo ili moralo znati da su te informacije neistinite i da dovode u zabludu’’. Ovo je dosta bitan deo predloga zakona, a ostaje da vidimo kako će tačno biti sproveden.

Pružaoci usluga povezani sa digitalnom imovinom

Pružaoci usluga moraju delovati u pravnom obliku i imati dozvolu za svoj rad. Deo zakona bavi se time šta je sve potrebno za ovu dozvolu ali i unutrašnjim ustrojstvom pružalaca usluge. Ovde se uglavnom misli na pružaoce menjačkih, berzanskih, brokerskih i savetodavnih usluga vezanih za digitalnu imovinu.

Zaštita podataka korisnika, vođenje evidencija o poslovanju, su obavezni i sve ovo je prilično slično načinu poslovanja kompanija i društava koja već imaju dozvolu Narodne banke Srbije.

Ono što je novo jeste da će pružalac usluga imati mogućnost da svojim korisnicima pozajmljuje novčana sredstva ili digitalnu imovinu radi finansijskog leveridža, ali i mogućnost otvaranja posebnog bankovnog računa za uplate i isplate vezanih za digitalnu imovinu za korisnike, bez prethodnog ovlašćenja. Ovo otvara vrata za nove potencijalne mogućnosti.

Loša vest je što će prodavci ili pružaoci usluga na malo moći da primaju uplate u kriptovalutama, ali tek pošto su one zamenjene za dinare. Ovo praktično znači da je međuposrednik obavezan u ovakvom slučaju.  Dakle, prihvatanje ili prenos ‘’digitalne imovine neposredno sa potrošača na trgovca je zabranjen’’ i dobijanje isplate u kriptovalutama nije moguće, prema predlogu zakona.

Nadzor

U zakonu se pominje strogo pridržavanje svih zakona radi sprečavanja pranja novca i ‘’finansiranja terorizma’’ uz pretenciozne navode da je cilj ‘’sprečavanje terorizma i širenja oružja za masovno uništenje’’. Ovi navodi suštinski nemaju smisla ni na jeziku na kome su prvi put prezentovani, ni na srpskom.

Svakako da će se ovim pitanjem baviti nadzorni organ uz pomoć pružaoca usluga koji će poštovati zakon.

Članom 136 predviđaju se kazne ukoliko pravno ili fizičko lice vrši pružanje usluga vezano za digitalnu imovinu, a koji nemaju dozvolu nadležnog organa. Sa druge strane, prethodno je jasno rečeno da je moguće vršiti OTC trgovinu što pomalo stvara zabunu.

Na kraju, predviđene su i kaznene mere za sve koji namere da otvare imovinsku korist na štetu drugih lica, a koristeći se insajderskih informacija, manipulacije i širenjem lažnih vesti. Ovo je svakako dobar potez jer imamo priliku da vidimo kako se broj prevaranata koje koriste kriptovalute kao alat povećava u poslednje vreme.

Zaključak

Predlog ima svoje i pozitivne i negativne strane, u čijoj je osnovi da kriptovalute nisu novac već digitalna imovina. Pružaoci usluga, ICO i krivična dela će biti tretirani ovim zakonom i pružiti korisnicima koji žele da se bave kriptovaluta adekvatan pravni okvir. Nadamo se se ovim zakonom ide ka crypto friendly okruženju i ohrabrujuće je videti da se makar radi na tome. Naravno, ovo nije finalni zakon i ono što sada sledi jeste javna rasprava, kako bismo dobili što bolje uslove za korišćenje kriptovaluta.

Marija Blesic

Marija Blesic

Autor teksta

Arhitekta | Dizajner | Bloger | Belgrade Crypto Commuinty | Marija se bavi arhitekturom i dizajnom, ali i pisanjem i edukacijom na polju kriptovaluta. Zanima se za arhitekturu i umernost od 2000. godine, a za kriptovalute i blokčejn tehnologiju od 2016 godine. Autor je bloga Belgrade Crypto.

Povezane objave

DRUŠTVENE MREŽE

Telegram

Youtube

Twitter

Instagram

Facebook

Meetup

Share This