fbpx

FATF Putno Pravilo: Posledice Primene u Kripto Industriji

fatf putno pravilo

Travel rule, odnosno Putno pravilo, je zahtev koji je internacionalna organizacija FATF nametnula kripto berzama, novčanicima i ostalim kripto provajderima (tzv VASPs – Provajderi Usluga Virtualne Imovine), a koji je stupio na snagu u junu 2020

Šta je Putno Pravilo?

Berze i novčanici su sada dužni da, u okviru “borbe protiv terorizma i pranja novca”, implementiraju posebne procedure koje bi identifikovale pošiljaoca i primaoca prilikom deponovanja i povlačenja više od 1,000EUR vrednih kriptovaluta. U pitanju je slična procedura prenosa sredstava kao u bankama, gde mora da se zna od koga je tačno novac primljen i kome se šalje. Procedura podrazumeva deljenje podataka izmedju provajdera, tj da se uz transakciju dele i lični podaci primaoca i pošiljaoca, kao što su ime, adresa i detalji o nalogu. Od kripto provajdera se zahteva i da prate blokčejn adrese koje su na crnoj listi, kao i promene u obrascu ponašanja korisnika. 

FATF i firme koje prave softverska rešenja za Putno Pravilo (“Travel-Rule-as-a-service” aplikacije), se nadaju da će postići mrežni efekat. Naime, velike berze i kastodijalni novčanici već implementiraju njihova rešenja a nada se polaže u to da će manje morati da se povinuju većim. Jer može dolaziti do situacija gde se npr brani korisniku da prebaci pare sa velike berze na neki novčanik koji nije implementirao Putno Pravilo. 

Razlika izmedju Putnog Pravila i KYC (Know Your Customer) verifikacione procedure je u tome što se KYC informacije koriste u okviru platforme koja ih prikuplja, a Putno Pravilo informacije se dele izmedju platformi (kripto provajdera). Dakle, KYC je interni proces, dok je Putno Pravilo eksterni.

Od svih FATF zahteva, kripto industrija i korisnici kriptovaluta se najviše protive Putnom Pravilu, iz više razloga:

1) narušavanje privatnosti, jednog od razloga nastanka kriptovaluta; 

2) korisnik najčešće ne zna, odnosno ne može znati, da je u posedu kriptovalute sa nelegalnim istorijatom, a predjašnje korišćenje može da dovede do zamrzavanja kriptovalute prilikom deponovanja na berzu, konfuzije, problema sa odmrzavanjem, a često i nemogućnosti odmrzavanja;

3) veliki broj kripto provajdera (sa upitno obezbedjenim platformama), kroz implementirano Putno Pravilo, čuvaju i dele još veći broj osetljivih ličnih i finansijskih podataka korisnika. Ove informacije mogu biti zloupotrebljeni u slučaju hakovanja;

4) na velikom broju kriptovaluta, pogotovo onima koje nude privatnost po defoltu, nije moguće pratiti aktivnosti na blokčejnu;

5) čak je i transparentne kriptovalute i tokene teško pratiti jer ih ima nekoliko hiljada, na skoro hiljadu različitih blokčejnova; 

6) veliki broj korisnika ne koristi kastodijalne novčanike, pa treća lica i institucije ne znaju njihove privatne ključeve i nemaju kontrolu nad njihovim fondovima, za razliku od računa u banci;

7) korisnici uglavnom koriste kriptovalute na P2P način (osoba ka osobi, bez posrednika), jer im to i jeste osnovna namena;

8) korisnici unakrsno koriste nekastodijalne i kastodijalne platforme, decentralizovane i centralizovane aplikacije, transparentne i privatne kriptovalute; većina sa ideološkom željom da se jednog dana potpuno preorijentiše na decentralizovane i nekastodijalne; 

9) veliki broj rudara nije sačuvao račune od kupljenih rigova, pa nema dokaz o poreklu izrudarene kriptovalute, niti ima sačuvane ključeve starih praznih adresa. Rani rudari koji su kopali preko kompjutera i investitori koju su kupovali Bitcoin na starim ugašenim berzama, takodje nemaju dokaz o poreklu. Rani rudari ga mogu imati eventualno ako su sačuvali ključeve starih adresa. Pored ove grupacije, tu su i osobe koje su Bitcoin dobijale putem igranja, sada nepostojećih, igrica, i na mnoge druge načine, bez mogućnosti dokazivanja porekla.

Potencijalne posledice primene FATF zahteva kao što je Putno Pravilo:

1) Institucionalni trejderi/investitori će pozdraviti ovo pravilo i možda doći u većem broju, dok ga P2P korisnici i hodleri uglavnom smatraju nepopularnom merom i mogu izbegavati servise koji ga primenjuju. Ritejl trejderi neće moći puno da biraju, ići će uglavnom tamo gde je veći obim trgovanja, a za sada volumen nije na DEX-ovima. 

2) Decentralizovane berze (DEX) i novčanici koji ne čuvaju privatne ključeve korisnika se mogu segmentisati i postati sve popularniji deo kripto industrije. Skoro svi tumači FATF preporuka smatraju da ovi provajderi ne spadaju pod FATF nadležnost.

3) Privatne kriptovalute mogu postati sve popularnije jer za njih još uvek nije pronadjeno efikasno rešenje za primenu putnog pravila.

4) Dolaziće do sve većeg broja zamrzavanja kriptovaluta od strane berzi radi istrage i traženja dodatnih informacija.

5) Postoji mogućnost da će berze biti naterane da delistiraju neke kriptovalute i tokene ili da blokiraju odredjene platforme, kao što trenutno neke rade sa mikser provajderima

6) Veliki je broj Bitcoin-a koji se smatra visoko-rizičnim. Kripto berze su, samo u poslednjih 6 meseci, imale priliv od 147,000 Bitcoin-a (1.4 milijarde dolara) sa “visoko-rizičnih adresa”. Na tri najveće berze je deponovano 60% ove sume. To ne znači da su berze nešto zgrešile, niti mora da znači da su vlasnici svih tih Bitcoin-a nešto zgrešili. Ova situacija pokazuje kako veliki prilivi “visoko-rizičnog Bitcoin-a” stvaraju pritisak na berze u smislu kontrole i compliance-a, potrebu za većim brojem zaposlenih i sl. Visoko-rizična adresa može biti bilo koja adresa koja je “blizu” neke sa koje su vršena krivična dela, pranje para, ransomware itd. 

7) Još ni sve banke nisu u potpunosti implementirale FATF zahteve usled razlike u regulativama po državama, tako da ne treba imati previsoka očekivanja od ove mlade industrije sa specifičnom tehnologijom. Pogotovo ne u početku, jer se lokalni kripto zakoni često menjaju a u mnogim zemljama još nisu ni doneti.

8) FATF zahteva od država da kontrolišu provajdere mikser i tumbler usluga, kao i da umanjuju njihovo korišćenje. Medjutim, ni u većini razvijenih zemalja državne ustanove trenutno nemaju kapacitet niti znanja to da rade, pa je pitanje da li se ovako visoki zahtevi tehnički mogu efektivno ispoštovati i da li to može uticati na odnos država i FATF.

9) Odredjena rešenja za praćenje istorijata transakcija mogu dovesti do situacije gde veliki broj adresa Bitcoin-a, ili neke druge kriptovalute, u nekom trenutku postane parcijalno ili potpuno obeležen (tainted), ili dospe na crnu listu. Slično kao što preko 90% novčanica dolara ima tragove kokaina na sebi. To u nekom trenutku može dovesti u pitanje fungibilnost kriptovalute koja dolazi sa obeleženih adresa/UTXO-a, što ima potencijal da u budućnosti segmentira tržište na dva dela: 

a) tržište fungibilnog Bitcoin-a, koji se prodaje na regulisanim platformama po tržišnoj ceni; 

b) tržište obeleženog, “nefungibilnog” Bitcoin-a, koji bi se prodavao na neregulisanim platformama, za keš ili dark marketu, po možda nižim cenama od tržišne. 

Ovo važi i za ostale transparentne kriptovalute. 

Korišćenje tzv “otrov metode” obeležavanja bi sasvim sigurno dovelo do ovog scenarija. “Otrov metoda” podrazumeva stavljanje na crnu listu svih outputa koji ikada proizadju iz obeležene adrese, nevezano za to koliko su daleko od nje.

Metode obeležavanja i praćenja kripto adresa

Trenutno se uglavnom koriste “proximity-based blacklisting” metode, tj stavljanje UTXO-a (BTC) ili adresa (ETH) na crnu listu zbog odredjene blizine spornoj, obeleženoj UTXO/adresi. Ove metode mogu biti neefektivne, jer vlasnik obeležene UTXO/adrese može da “odmakne” sporne kriptovalute tako što će ih više puta prebaciti sam sebi, na svoje nove adrese, čak bez korišćenja miksera. Tome može dodati i nešto kreativnije taktike, npr mešanje regularno kupljenih kriptovaluta sa spornim u nekoj transakciji, podeliti sume ili uraditi bilo šta što može ličiti na prodaju i nastavak regularnog korišćenja od strane drugih ljudi. Na taj način može stvoriti dovoljnu razdaljinu od obeležene adrese i izbeći stavljanje poslednje adrese na crnu listu. Ovakvo ponašanje bi mogli nazvati “pranje adresa”. 

Tviter hakeri, koji su 15. jula upali na profile poznatih ličnosti, poput Elon Maska, Voren Bafeta i Obame, su pokušali da primene ovu taktiku na jednom delu nelegalno stečenog Bitcoin-a. 

Analitičari koji prave crne liste u ime regulatora ili provajdera usluga, ponekad blokiraju samo one adrese čiji vlasnici nisu koristili ove taktike, tj ne koriste ponderirani rang za svaku adresu i druge metode, već jednostavno broje transakcije. Često nešto verovatno prodje i ispod radara, da bi se izbegle žalbe legitimnih korisnika koji su slučajno došli u posed novčića koji je na crnoj listi.

Provajderi treba da rade na pronalaženju i korišćenju efikasnijih metoda za obeležavanje i praćenje kako bi izbegli situacije koje bi dovele do otežanog korišćenja, nefungibilnosti kriptovaluta (što dalje popularizuje neregulisana tržišta) i neprijatnih momenata poput zamrzavanja fondova legitimnih korisnika. Efikasnost “odvajanja žita od kukolja” zavisi od naprednosti metoda praćenja. Trenutno se naprednijim praćenjem smatra kombinovanje heurističkih informacija i informacija van blokčejna

Pod heuirističkim spada praćenje tipičnog ponašanja prilikom vršenja transakcija KYT – Know Your Transaction (predvidjanje UTXO kusura, pretpostavke o vlasništvu u zavisnosti od input sume, pretpostavke da transakcije sa istim sumama predstavljaju slanje samom sebi) i metadata sa blokčejna (analiza tajminga, propagacija i uzimanje otiska novčanika na osnovu kusura od output-a). Efikasnost se može podići i praćenjem informacija van blokčejna. 

Medjutim, treba znati da se ni jedna metoda obeležavanja UTXO/adresa do sada nije pokazala potpuno efikasnom i u stanju je da stvara razne probleme za korisnike i regulatore. 

Metoda “Šišanja”, gde se outputi iz obeležene adrese parcijalno i stepenovano obeležavaju, bi u odredjenom trenutku verovatno dovela do toga da svaki ili skoro svaki Bitcoin bude donekle obeležen. Vlasnici ‘jako obeleženih’ Bitcoina bi ih mešali sa ‘slabije obeleženim’, radi ‘razblaživanja’ do propisane ok granice. Ovo je metoda koja se često koristi ali je moguće zaobići odmicanjem od obeležene adrese, kao što sam objasnila ranije. 

Metodu “Sankcionisanja” su koristile američke vlasti (OFAC) kada su stavljale na crnu listu odredjene adrese. Ukoliko nema sankcija i na outpute tih adresa, onda se sankcije uspešno zaobilaze trošenjem. Kada bi stavili sve outpute tih adresa na crnu listu, došli bi do “Otrov modela”. Kada bi koristili metodu “Šišanja” stepenovanim obeležavanjem outputa, sankcije bi mogle da se zaobilaze razvodnjavanjem i udaljavanjem od prve obeležene adrese. 

Predjašnjom analizom se može zaključiti da, olako shvaćeno, obeležavanje i praćenje adresa ima potencijal da nanese više štete običnim korisnicima nego kriminalcima.

Trenutno nekoliko firmi prodaje rešenja za Putno Pravilo koja u sebi sadrže više alata: Baze podataka obeleženih adresa na nekoliko čejnova, Ocenjivanje rizika na targetiranim adresama, KYT praćenje u realnom vremenu, Ekstrakciju slabije povezanih adresa, Vizualizaciju, Automatsko blokiranje i sl. 

Bitno je da regulatori i firme koje rade na ‘Travel Rule as a Service’ rešenjima osluškuju provajdere i prate broj bespotrebno zamrznutih fondova u odnosu na broj onih čije je zamrzavanje urodilo plodom u hvatanju kriminalaca i sl, kako bi mogli da podešavaju rešenja na način koji bi smanjio broj bespotrebno zamrznutih fondova. Jer cilj ne bi trebalo da im bude samo hvatanje kriminalaca i terorista, bitna je i obazrivost da se ne uništi kripto tržište masovnom pretpostavkom krivice

Pratite aktuelne kripto vesti na ovom Telegram kanalu, a za upoznavanje i druženje sa kripto zajednicom, pridružite se našoj Telegram grupi.

O autoru: Marija Matić

Marija Matić je ekonomista i analitičar koji radi na projektima razvijanja kriptovaluta i kripto berzi.

Objavljeno: 21/07/2020 | Marija Matić

Ostavi komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *