fbpx

Crypto Talk: Bitkoin Halving | Pavle Batuta

Crypto-Talk-Bitkoin Halving-Pavle-Batuta

U periodu oko Bitkoin Halving-a pričali smo sa našim prijateljem Pavlom o Bitkoinu, Ethereumu, i budućnosti kriptovaluta. Pavle je član naše zajednice, freelance blockčejn arhitekta i konsultant, a blockčejn programiranjem se bavi od 2016.godine. Imao je  priliku da razvija blockčejn platformu od nule, a voli da se bavim novim, transformativnim modelima konsenzusa. U decentralizaciji vidi budućnost, a kada stigne bavim se edukacijom.

Prenosimo prvi deo razgovara sa njim koji se tiče Bitkoina, a ako niste bili u prilici da slušate Pavlovu prezentaciju na jednom od Crypto Meetup-a prošle godine – obavezno pogledajte. kč

M: Pričajmo o Bitkoin Halving-u!

Pavle: Yeah, it’s a thing! Meni je Bitkoin Halving zanimljiv – to momenat koji je dizajniran da privuče pažnju. To je takozvani Schelling point. Ko god da je čuo za bitkoin zna da će nešto da se desi i to uvek izgeneriše hajp i nekakvu promenu iako halving sam po sebi nije nešto specijalno. Bitan je, ali ne mora da bude tako. Ne mora da bude veliki momenat sa velikim slovom M, koji će da se desi i onda ćemo svi da napravimo tviter žutrku. Hajde da kažemo ovako: kada posmatraš uopšte konsenzus proces i način na koji se oni dizajniraju, Bitkoin halving je bukvalno dizajniran. Jer možeš da imaš postepenu krivu koja je menja u toku vremena polako i da imaš isti ili sličan efekat. Ali samim tim što imaš halving, to je big deal! Kao da je Satoši programirao praznik u protokol.

M: ...i to na svake četiri godine. Kakav će uticaj imati ovaj halving?

P: Da, svake četiri godine mi ćemo da napravimo Momentous Event! Mislim da će ovaj halving odjeknuti i da će se ljudi zainetersovati, ali mislim da će imati manji uticaj na ceo ekosistem, nego prethodnih godina. Makro? Makro eknomski gledano na cenu – ja to ne mogu baš da procenim jer se ja cenom bitkoina i nisam preterano bavio u poslednje vreme.

Ja imam neku svoju teoriju da se landscape blokčejn projekata promenio u zadnje četiri godine. Pre četiri godine su tamo bili neki zrikavci, nešto se kao dešavalo sa ethereum-om a sada je mnogo veća buka, mnogo veći broj stvari se dešava paralelno, samim tim i ovaj halving će imati manje efekta ukupno, manje će da se prošire ti koncentrični krugovi u barici nego prošli put.

M: Ove godine desile su se, i dešavaju se, i ostale promene koje utiču na popularnost bitkoina.

P: Mnoge stvari su se desile ove godine, početak nove globalne recesije i imamo još jednu sveukupnu promenu na globalnom nivou. Imamo ogromne makro-ekonomske potrese i onda malo tržište kriptovaluta i u njemu deo tržišta bitkoinom, prosto ne može toliko da odjekne. Namerno sam izabrao ovu perspektivu koju ja imam, a to je da sada postoji više projekta. Neki daju manje rezultata, neki više. U svakom slučaju, pažnja se mnogo više raspodeljuje na različite projekte nego što je to bio slučaj pre četiri godine. Pre četiri godine, pre osam godina, projekti su mnogo više pratili bitkoin a mnogo manje su živeli neki svoj život.

Crypto-Talk-Bitkoin-Belgrade-Crypto

Bitkoin znak u Balkanskoj 2 gde se održavaju naši meetup-i gde smo i upoznali Pavla pre nekoliko godina.

M: Kako se bitkoin promenio ili razvio za prethodne četiri godine?

P: Bitkoin je sad jako zreo projekat, koji jako sporo iterira. I u zadnje četiri godine, osim što su ga isforkovali 20 puta, od toga 3-4 puta uspešno na ovaj ili ovaj način, nije bilo velikih inovacija. A inovacije su ono što na kraju potpali maštu ljudi da se zainteresuju. Sa jedne strane imamo inovaciju, a sa druge strane imamo adopciju. Adopcija ide onim tokom koji ide – mnogo, mnogo više se koriste kriptovalute danas nego pre četiri godine, ali to je daleko od toga da je kriptovaluta u svačijem džepu. 

M: Koji su to neki projekti koji bi mogli doneti masovnu adopciju?

P: Šta mogu da kažem sto je malo razočaravajuće? Ne postoji ništa što je dobro za adopciju u ovom trenutku. Ne postoji ništa što je omasovljeno. Sada smo idalje u nekoj infrastrukturnoj fazi. Do sada su projekti bili u fazi eksperimetacije, prototipova i pre svega je bio namenjen za entuzijaste, a pripadao je entuzijastima i špekulatima.

Klasični austrijski novac poput bitkoina ima neke osobine na koje ljudi prosto nisu navikli. Pa smatraju: ”Ne smem da ga trošim jer će možda da skoči, a onda ne smem da ga trošim jer će možda da padne”. I svako ko je pokušavao da živi od bitkoina zna za tu muku. Jednostavno imaš jednu dimenziju razmišljanja na koju nisi navikao u odnosu na to kad imaš stabilan novac ili relativno stabilan novac. To se prosto ne može izbaciti iz načina na koji ljudi procesuiraju – percepiraju ekonomiju, načina na koji ljudi učestvuju u ekonomiji i načina na koji su navikli da učestvuju u ekonomiji. 

Jednostavno rečeno, mi smo dočekali halvening sa jednim protokolom koji se ne razlikuje mnogo od onog koji je dočekao prethodni. To ima svoje prednosti, ali nažalost ima i svoje mane. Definitivno da će ljudi nastaviti da drže bitkoin kod sebe i da ga koriste kao nešto što je vrlo pouzdano – store of value, ali bojim se da mogućnosti prostora leže u nečem mnogo većem od toga. Videćemo kako će se bitkoin prilagoditi, da li će to konačno privoleti konsenzus da donese nekakav hard fork do sledećeg halveninga. Što za bitkoin, mislim, da bi već bilo neophodno.

M: Šta ti misliš o odnosu bitcoin Proof-of-Work konsenzusa i decentralizacije?

Što se tiče priče o decentralizaciji, to je uvek komplikovano zato što zavisi sa koje strane se gleda. Filozofski argument bitkoina jeste da bi idealno bilo da on što više bude distribuiran. Šta znači da je nešto decentralizovano? To je jedan kompromis: umesto da sve bude pod jednim krovom, idealno bi bilo kada bi svako mogao da učestvuje u nekakvom, u slučaju bitkoina, monetarnom sistemu. Da svako može da verifikuje sve transakcije u svakom trenutku. Međutim, to je prosto teško izvesti zato što to znači da svaki učesnik mora da radi nešto, mora da ima neki softver, mora da ima konekciju, nekako mora da bude aktivan. 

Imamo majnere – svako može da postane majner, ali ne mora svako da validira bitkoin ledžer. Samim tim tu nastaje cela priča i cela debata oko toga koliko je nešto decentralizovano. To jest koliko je centralizovano, koliko naginje ka centralizaciji i koliko sa druge strane naginje ja distributivnosti, ka tom peer-to-peer sistemu. Originalna ideja Bitkoina jeste da svako može da majnuje i da svako može da verifikuje. Do sada je Bitkoin core dobar posao uradio sa verifikacijom u smislu da je klijent prilično lagan, dosta sporo raste blokčejn, samim tim mali je barrier to entry da se postane validator.  

S druge strane što se tiče majninga, majning je naišao na nekakav teoretski limit. Način na koji je teorija igara postavljena pretpostavlja da su svi jednaki u proizvodnji heševa. Međutim, nešto što nije postojalo 2008, 2009, 2010. godine kada se taj sistem uspostavljao je ideja da će neko isprogramirati namenski hardver i sebe odbaciti od svih. Tako će postati jednakiji na neki način, od svih ostalih učesnika i praviti ASIC majnere. Poznata je ova ideja da PoW gubi polaku na polju decentralizacije. Ne na teoretskom principu, već na praktičnom prinicipu.

Marija: U tom svetlu, šta ti misliš o alternativnim konsenzus mehanizmima?

Proof-of-Stake je sada svima na pameti sa dobrim razlogom. PoW i PoS imaju nekakav zajednički sadržalac, idalje se kreću ka tome da svako može da učestvuje. Ja bih reako da rešenja koja primenjuju Delegated Proof-of-Stake koriste isto ime za nešto što je potpuno drugačije. Upravo ta delegacija pretpostavlja to upravljačko iskustvo koje je totalno drugačije od orinalnog kripto-rešenja. Kripto rešenja su namerno anarhistična. Nemaju hijerarhiju. Dpos je kopija realnog ustrojstva koje postoji u društu. To je share holder korporacija ugalvnom, ima i nekih rešenja koja nisu takva, recimo DAO. Iako on ima sličan governanace konsenzus model kao što ima recimo EoS. To je druga stvar, postoji ceo set prednosti, ali i ceo set ozbiljnih mana. Ali upravo to neko tačmičenje koje nastaje na tom nekom base leyer-u (fundamentalnom sloju) je između PoW i klasičnog PoS. To je jedno pitanje za sebe, ali videćemo da će to biti novo poprište dešavanja.

Zaključak: Srećan halvening, bitkoin je isti kao što je bio pre četiri godine, što je i dobro i loše. Dobor je jer imamo nešto što radi, o što će nastaviti da radi, sledećih 20 godina, možda i duže. Ali, vreme je za inovacije. Vreme je da se negde prelomi, i da se povuče neki radikalan potez. A opet, stavri su tako postavljene da se nikome ne ispalti da se išta radikalno menja, ali pritisak je tu. Bitkoin je ključan jer on predstvalja alternativu. Ova altenativa tradicionalnom monetarnom sistemu možda nije savršena, i možda se ljudi smeju i pokazuju prstom kad kažeš da imaš privatni ključ. Ali poeta je da ljudi koji do sada nisu imali šansu i alternativu – sada je imaju i to je bitno. Bitkoin je tu otvorio vrata i to je vrlo bitan momenat u istoriji čovecanstva.

Ovo je bio prvi deo razgovora sa Pavlom, u nekom sledećem članku objavićemo deo razgovora koji se tiče ethereum platforme, velikih promena koja se dešavaju i uticaja koji će to imati na učesnike. Za više svakodnevnih informacija o aktuelnim temama pratite naš telegram kanal, a za više upoznavanja i druženja sa našm zajednicom – našu telegam grupu.

O autoru: Marija Blesic

Marija se zanima za kriptovalute i blokčejn tehnologiju od 2016 godine. Aktivno podržava razvoj kripto zajednice i relevantnih projekata koji doprinose razvoju kripto ekosistema.

Objavljeno: 24/05/2020 | Marija Blesic

Ostavi komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *