Bitcoin Cena

Cena BITCOIN-a

by | Jan 11, 2021

Bitcoin je dosegao najvišu cenu ikad (ATH). U momentu objavljivanja ovog članka cena je 33.153 dolara za jedan bitcoin. Najniža cena u prethodnoj godini bila je u januaru, kada je iznosila 3.775 dolara, a najviša cena ove godine bila je 42.000 dolara za jedan bitcoin.

  • Facebook
  • Twitter
  • Reddit
  • Hacker News
Izvor: https://www.binance.com/en/trade/BTC_BUSD

Još jednom je bitcoin prešao put od ‘’balona’’, kako je opisivan u periodu bear marketa, do odlične prilike za investiranje od strane pojedinaca, ali i velikih kompanija. Koji su razlozi ovakvog rasta (i pada) cene bitcoina?

Evo nekih od mogućih razloga:

1. Inflacija i smanjivanje vrednosti dolara

Vrednost dolara se neprestano smanjuje od kada je ukinut zlatni standard. Tokom istorije fiat novca imali smo periode većeg porasta cirkulacije i relativne stagnacije, ali značajniji rast emisije možemo videti od 2008. godine, pri čemu je najveća bila od marta 2020. godine. U ovom tekstu nećemo se baviti odnosom povećanja cirkulacije u 2020. i proglašenjem pandemije virusa, iako jasno vidimo povezanost. Totalna količina novca u cirkulaciji 1975. godine je bila 273,4 milijarde dolara, dok je danas 6,6 triliona dolara.

Mogućnost stopiranja inflacije fiat valuta se ne vidi jasno, iako je jedna od mogućnosti koju teoretičari i ekonomisti pominju ponovno uvođenje zlatnog standarda koji bi, čini se, samo potvrdio i opravdao ekonomsku razliku u društvu i dodatno povećao jaz između bogatih i siromašnih.

 

Dolar Inflacija
  • Facebook
  • Twitter
  • Reddit
  • Hacker News
Izvor: https://fred.stlouisfed.org/series/CUUR0000SA0R

Više informacija o istoriji novca, i kriptovalutama, pronađite u našem tekstu Bitkoin i Kriptovalute gde smo objasnili sve o bitcoinu, ali i drugim kriptovalutama i istoriji novca.

Bitcoin i inflacija?

Bitcoin, između ostalog, karakteriše fiksni broj coina koji će ikad izaći u upotrebu (21 milion). Ova činjenica, zajedno sa generalnim tendencijama na tržištu, mogla je dovesti do povećanja bitcoin market cap-a. Fiksan iznos novčića koji će se ikad naći u upotrebi znači da je inflacija, kao što je slučaj kod fiat valuta, nemoguća. Broj od 21 miliona naspram 6,6 trilona je stvara veliki kontrast, i svedoči o deflaciji koja postoji kod bitcoina, za razliku od konstantnog doštampavanja kod fiat valuta. Uz to, aktivnih bitcoina je mnogo manje od 21 miliona jer su neki zaključani već dosta dugo i pitanje da li će ikada više i biti pomereni (Satošijevi bitcoini), neki zauvek izgubljeni i zaplenjeni, a imamo i one koji će to, nažalost, tek biti.

Postoji realna mogućnost da je nastala ekonomska kriza bila jedan od okidača da investitori porazmisle i o opciji investiranja u bitcoin. Investitori koji su se odlučili za ulaganje u bitcoin mogli su to uraditi kao još jedan način za diversifikaciju, ali i način za čuvanje vrednosti (store of value). Investitori su imali priliku da kupe bitcoin po ceni od 3.775 dolara prošlog januara kada se desio pad cene, i globalna histerija. Od tada, cena se povećala deset puta

2.1. Akumulacija i integracija od strane kompanija

U 2020. godini mogli smo da pročitamo da je veliki broj kompanija odlučio da stake-uje bitcoin i tako čuva i uvećava svoj fond. Ako ste pratili naše Kripto Vesti, sigurno ste pročitali da su MicroStrategy, Galaxy Digital Holdings, Grayscale i drugi uzeli učešća u kupovini bitcoina. Na ovaj način ne samo da su povećali market cap nego su i uticali na druge investitore svojim kupovinama. Ovakve investicije šalju sliku da je dobar korak investirati u ovu digitalnu valutu, a kada pogledamo i cenu od 42.000 dolara, jasno je da se nisu prevarili. 

  • Facebook
  • Twitter
  • Reddit
  • Hacker News
Izvor: https://bitcointreasuries.org/index.html

2.2. Integracija od strane kompanija

Najpoznatija kompanija koja je integrisala bitcoin u svoj sistem u 2020. godini je bila PayPal. Ovo je podiglo dosta prašine iako u to vreme niko nije bio sasvim siguran koju je to uslugu PayPal omogućio. I dok neki smatraju da je kupovina ili čuvanje jedne kriptovalute preko ovakve kompanije loše za korisnike, a drugi da će to povećati broj korisnika, činjenica jeste da je ovaj potez dao dosta publiciteta i naveo veliki broj korisnika da uvećaja svoje portfolije (količine novčića u novčanicima). PayPal ima više miliona aktivnih korisnika i samo je pitanje vremena kada će i drugi slični pružaoci usluga implementirati bitcoin u svoje poslovanje.

Imali smo i pokušaj da Facebook uvede svoj token – Libru. Ovaj pokušaj nije se baš tako slavno završio, ali Facebook-ova igra još nije gotova. U svakom slučaju, dokle god kompanije izražavaju spremnost da budu deo kripto sveta, znači da vide mogućnost za lični benefit.

3. Bitcoin Halving

Istorijski gledano, svaki halving je naknadno doneo značajan rast cene bitcoina. Ovo je bio slučaj svih prethodnih godina, a ni ovog puta nije drugačije. Na grafikonu ispod možemo videti kako se posle svakog halvinga cena bitcoina uvećala, a oni koji su pratili ovu tendenciju pretpostavili su da će slično desiti i krajem 2020. i početkom 2021. godine. Poslednji halving desio se 11. maja 2020. godine.

  • Facebook
  • Twitter
  • Reddit
  • Hacker News
Izvor: https://www.coindesk.com/

Šta je halving uopšte?

Halving je prepolovljavanje emisije bitkoina. Halving je upisan u kôd Bitkoina i to je rešenje problema inflacije o kojoj smo pisali iznad. Do halvinga dolazi na svakih 210.000 blokova i tada se prepolovljava (half) količina bitcoina koja se pušta u opticaj. Kako je broj bitcoina koji se rudari manji tako je i količina bitcoina koja se može kupiti manja. Na taj način stvara se svojevrsna nestašica (scarcity) bitcoina. Ovo, pokazalo se, utiče na cenu bitcoina, posle nekog vremenskog perioda. Vrlo je bitno što se porasti cena nisu desili odmah, nego uvek nekoliko meseci posle halvinga.

4. Hype & FOMO

Porast cene stvara Hype – intezivan publicitet koji ponekad može biti i veštački preuveličan. To preuveličavanje možemo videti u konvencionalnim medijima. Hype šire i istaknuti influenseri na društvenim mrežama koji na ovaj način mogu uticati na cenu. To znaju da budu upravo oni koji i čuvaju određenu količinu neke kriptovalute i kojima je u interesu da se cena uveća. Mediji vrlo često pišu sponzorisane tekstove, ali i pišu nasumične rečenice koje objavljuju u vidu senzacionalističkih članka, što se posebno može videti u domaćoj ”štampi”.

Hype prati FOMO – Fear of Missing Out, što je osećaj propuštanja prilike – u ovom slučaju, prlike za zaradom koji se javlja kod potencijalnih kupaca. Manje iskusni investitori, ponekad vođeni emocijama znaju da investiraju kada je kriptovaluta već dosta porasla očekujući da će nastaviti da raste do neslućenih visina. Veliki broj FOMO slučajeva stvara i uvećanje market cap-a, ali nesmotreno ulaganje može dovesti do gubitka sredstava.

5. Manipulacija cene?

Da li je moguće da gore pomenute kompanije, i pojedinci, manipulišu cenama kako bi uvećali lična sredstva i onda prodali bitcoine po znatno višoj ceni? Svakako da je moguće, bitcoin tržište je otvoreno tržište, svako sa ličnom kartom i internet konekcijom može da napravi nalog na berzi i da kupuje i prodaje bitcoin, ali i ostale kriptovalute. Treba biti svestan ove mogućnosti i biti oprezan na ovakvom tržištu. Bez obzira što je bitcoin nastao kako bi bio korišten kao alternativna vrsta novca, trenutno se mnogo više koristi za čuvanje vrednosti, a ima li išta bolje kada se ta vrednost uveća?

Da li je moguće da mediji vrše manipulacije i da intenzivno pišu tekstove sa malo vrednih činjenica i tako utiču na trejdere? Svakako da jeste, to je upravo i svakodnevna svrha određenih medija. Zato je bitno da znate koji tekstovi su valjani, a koji služe sa ubiranje klikova i stvaranje FOMO-a.

6. Bitcoin cena: Predviđanje

Analitičari cena sada doživljavaju svoje zlatno doba, i naravno da će biti tu da prikažu da su baš oni znali koja je maksimalna cena do koje će bitcoin rasti, i isto tako: dokle će padati. Za sada se pojavljuju spekulacije kako bi btc mogao da dosegne 100.000 dolara, čak i na tviteru postoji heštag #bitcoin100000. Prema Stock-to-Flow modelu bitcoin bi mogao da dosegne od 100.000 do 120.000 u ovom bull run-u. JPMorgan kaže da bitcoin može da dosegne i 140.000 dolara, a Tom Fitzpatric u svojoj analizi koja je procurela (?) da btc može da dosegne i 318k dolara. I pored toga, cena bitcoina trenutno pada.

  • Facebook
  • Twitter
  • Reddit
  • Hacker News
Izvor: https://www.lookintobitcoin.com/charts/stock-to-flow-model/

Da li sada kupiti bitcoin i kako?

U poslednje vreme dobijamo dosta pitanja Da li sada kupiti bitcoin i gde. Naravno da ne možemo da vam damo finansijski savet da li je baš najbolje sada kupiti bitcoin. Odgovor takođe zavisi i za šta biste koristili taj bitcoin. Ono što jeste očekivano jeste da po dostizanju najviše vrednosti cena krene da pada, posle čega će se deo kapitala preliti u altcoine. Iako je bitcoin od najniže vrednosti u prethodnoj godini porastao 10 puta, taj porast kod većih altcoina može biti i veći, dok kod small cap coina i višestruko veći. Svakako je nezahvalno vršiti bilo kakve prognoze, ali ko nije uspeo da kupi bitcoin na najnižoj ceni, ne treba da očajava – dobru priliku je moguće uhvatiti sa alt coinima čija cena je niska a koji imaju perspektivu da rastu. Vrednost koji mali alt coini mogu dosegnuti lako može premašiti 10x, pa u zavisnosti od coina, ići i do 50x i više.

Ukoliko vas zanima nekim alt coin bitno je da istražite što više o njemu pre nego što ga kupite (DYOR).

Gde kupiti bitcoin ili altcoin kriptovalute?

Mnogo je pouzdanih berzi gde je moguće kupti kriptovalute iz Srbije. Ukoliko želite da kupite bitcoin, ethereum ili safex za dinare tu možete uraditi na Xcalibra berzi, a ovde možete naći i korisne tutorijale. Ono što je bitno jeste da izaberete pouzdanu berzu, ukoliko je potrebno – odradite KYC, i deponujete novac na berzu. Ceo ovaj proces je vrlo jednostavan i na svim berzama veoma sličan. Ukoliko imate ovo u planu – prvo probajte sa manjim iznosom radi probe, pa tek onda sa većim.

Šta je budućnost bitcoina?

Bitcoin je nastao da bude odlična vrsta novca: decentralizovan, internacionalan, zamenjiv, neutralan, fiksnog broja. Bitcoin je i lako deljiv, postojan i svaki novčić je istovetan (makar je ideja bila da bude istovetan). Međutim, bitcoin sve manje liči na novac. Mi danas ne koristimo bitcoin kao platežno sredstvo, više ga koristimo za čuvanje vrednosti. I on i jeste po nekim karakteristikama sličan zlatu. Digitalno zlato, kako ga nazivaju, će se sve manje koristiti za plaćanja, jer je sistem robustan i spor kada ga uporedimo sa drugim projektima na tržištu. Halving u 2020. godini smo dočekali sa protokolom koji je veoma sličan onom od prethodnog halvinga. Da li će možda biti nekih promena u Bitcoinu – ostaje nam da vidimo.

Čemu će služiti BTC?

Deluje da će bitcoin služiti, kao i u poslednje vreme, kao store of value – za čuvanje vrednosti. Ovaj alternativni način čuvanja vrednosti će biti samo još jedan od načina. Diversifikacija kapitala pojednica je važna, a upravo tu bitcoin igra veliku ulogu zbog svoje digitalne osobenosti, prenosivosti i činjenice da za njega granice ne važe. Pojedinac može iskoristiti bitcoin u svoju korist, a u zavisnosti od dužine čuvanja i bitcoin ciklusa, može i ostvariti profit.

Šta se dešava sa pričom o anonimnosti koju često možemo da čujemo?

Bitcoin nikada nije karakterisala anonimnost, već, naprotiv, transparentnost sistema. Sa svim KYC obavezama na velikoj većini berzi, san o anonimnosti i privatnosti bitcoina je odavno završen. Zakoni i regulative su uveliko donešeni u većini zemalja, a Srbija je takođe napravila korak u tom smeru. Trgovina kriptovalutama će biti u interesu država sve dok pojedinac plati predviđen porez. Zakoni će omogućiti da bitcoin tržište bude regulisano i pod okriljem finansijskog sitema, a ideal o potpunoj i bezgraničnoj slobodi o kojoj crypto-influenseri pričaju nije realnost, niti je ikad i bila.

Pravna regulativa i bitcoin

Zakoni o kriptovalutama se razlikuju od države do države, a uskoro će i Srbija dobiti svoj Zakon o digitalnoj imovini. U jednom od naših prethodnih tekstova prošli smo kroz Zakon i pisali o porezima na kripto i pričali sa Dušanom Romčevićem baš o ovom zakonu. Ono što je u interesu donosioca zakona jeste da se smanji mogućnost prevara koje su u vezi sa bitcoinom i kriptovalutama, da reguliše ICO postupke, koliko je moguće, i da uzme porez na kripto zarade. Struktura zakona je relativno slična i u ostalim zemljama, bitna razlika bi mogla biti u visini poreza i mehanizmu naplate. U sledećem periodu ovaj zakon bi trebalo da bude prihvaćen i od tada će biti u upotrebi.

Da li ovo znači da će manje korisnika kupovati kriptovalute? – Ne nužno. Možda će, baš naprotiv, sve više korinika plaćati u kriptovalutama kada uzmemo u obzir da je kod nas donesen i zakon o plaćanju poreza za freelance-re. Kada se uzme u obzir razlika u taksama, možda će se freelance-ri odlučiti za naplatu usluga u kriptovalutama, a ne u devizama. Pored toga transfer kriptovaluta je mnogo brzi od klasičnog bankovnog transfera, a postoje i ostale prednosti.

Ovaj zakon bi mogao da pomogne prihvatanje i upotrebu bitcoina i kriptovaluta od strane kompanija koje bi mogle da koriste kriptovalute kao još jedan način za naplatu dobara i usluga. Naplate u kriptovalutama kompanije mogu da iskoriste i za uvećanje broja kupaca, ali i marketing svrhe. Posle toga jednostavno bi mogli da koriste neki od već poznatih servisa u Srbiji za zamenu istih u dinare.

Zaključak

Bitcoin cena se povećala 10 puta u odnosu na najnižu iz prošle godine. Svi koji su hodl-ovali ostvarili su profit, jer je ovogodišnja cena već premašila najvišu cenu bitcoina iz 2017. godine, i to čak dva puta. Porast cene bitcoina može se tražiti na više mesta, a najverovatnije na svim ovim mestima zajedno: Pad vrednosti dolara, akumulacija i integracija od strane kompanija, halving bitcoina, hype od strane istaknutih pojedinaca i medija, moguća je i manipulacija tržišta od strane većih investitora, a sve njih prate manji investititori koji takođe aktivno kupuju i trguju.

Ne dopustite da budete žrtva FOMO-a, već racionalno posmatrajte bitcoin tržište. Bez obzira na momenat ‘’ulaska’’, ostanite realistični i smanjite uticaj emocija na minimum. Ne dopustite da budete vođeni senzacionalističkim natpisima i savetima ”stručnjaka”.

Ono što je bitno za manje iskusne kupce: budite deo zajednice gde možete dobiti neki iskusan savet i ne dozvolite sebi da budete žrtve emocija. Sa druge strane, još uvek nije kasno da kupite svoju kriptovalutu jer alt sezona upravo počinje. Izaberite pouzdanu i jednostavnu berzu, proverite kolike su naknade za deponovanje i povlačenje valuta, pratite relevantne medije i istaknute ličnosti i znajte da kripto tržište ima svoje uspone i padove, a mi se upravo nalazimo u jednom od njih.

 

Ovde ćemo pojasniti pojmove koje smo koristili u tekstu, a za ostala objašnjenja kripto pojmova posetite naš kripto rečnik .

  • ATH – All Time High – Najviša cena ikada
  • Balon – Bubble – Napumpan projekat koji će u nekom momentu da pukne
  • Bear market – Stagnacija i pad cene u dužem vremenskom periodu
  • Zlatni standard – Odnosi se na period kada je određena količina fiat valute bila ekvivalentna nekoj količini zlata
  • Fiat valute – Valute bez pokrića koje su se pojavile posle ukidanja zlatnog standarda
  • Store of Value – Čuvanje vrednosti
  • Trejder – Trader – Trgovac kriptovalutama na berzi
  • ICO – Initial Coin Offering
  • DYOR – Do Your Own Research
  • Stake – Čuvanje novčića zbog pretpostavke da će se cena uvećati
  • Market Cap – Vrednost ukupnog broja nekih novčića na tržištu
  • Portfolio – Izvorno: novčanik – Sredstva u crypto novčaniku
  • Halving – Prepolovljavanje količine kriptovalute koja izlazi u opticaj
  • Hype – Intezivan publicitet stvoren od strane pojedinaca ili grupe
  • FOMO – Fear of Missing Out – Osećaj propuštanja određenog događaja ili prilike
  • Bull Run – Period rasta cene
  • Alt Coin – Alternativni novčić, bilo koji osim bitcoina
  • Small Cap Coin – Alternativni novči koji ima malu kapitalizaciju (nisku cenu)
  • Hodl – Hold – Držati, čuvati

Zapratite telegram grupu Belgrade Crypto Community i kanal Kripto Vesti.

Marija Blešić

Marija Blešić

Arhitekta | Dizajner | Bloger | Belgrade Crypto Commuinty | Marija se bavi arhitekturom i dizajnom, ali i pisanjem i edukacijom na polju kriptovaluta. Zanima se za arhitekturu i umernost od 2000. godine, a za kriptovalute i blokčejn tehnologiju od 2016 godine. Autor je bloga Belgrade Crypto.

4 Comments

  1. aleksandar popovic

    da li na nasoj berzi bitcoina mogu platiti ,osim u dinarima i u evrima?

    Reply
    • Marija Blešić

      Za domaće korisnike predviđeno je plaćanje dinarima što daje posebnu pogodnost u vidu vrlo niskih naknada za deposit dinara (deposit fee)

      Reply
  2. MiXXy

    Dobar tekst! Hvala!

    Reply
    • Marija Blešić

      Hvala, slobodno prosledi dalje 😉

      Reply

Submit a Comment

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Povezane objave

Društvene mreže

Telegram

Youtube

Twitter

Instagram

Facebook

Meetup