fbpx

Marija Matić

Marija Matić je ekonomista i analitičar koji radi na projektima razvijanja kriptovaluta i kripto berzi.

fatf putno pravilo

FATF Putno Pravilo: Posledice Primene u Kripto Industriji

Analize, Vesti – “Travel rule”, odnosno “Putno pravilo”, je zahtev koji je internacionalna organizacija FATF nametnula kripto berzama, novčanicima i ostalim kripto provajderima (tzv VASPs – Provajderi Usluga Virtualne Imovine), a koji je stupio na snagu u junu 2020.

Berze i novčanici su sada dužne da, u okviru “borbe protiv terorizma i pranja para”, implementiraju posebne procedure koje bi identifikovale pošiljaoca i primaoca prilikom deponovanja i povlačenja više od 1,000EUR vrednih kriptovaluta. U pitanju je slična procedura kao u bankama, gde mora da se zna od koga je tačno novac primljen i kome se šalje. Procedura podrazumeva deljenje podataka izmedju provajdera, tj da se uz transakciju dele i lični podaci primaoca i pošiljaoca, kao što su ime, adresa i detalji o nalogu. Od kripto provajdera se zahteva i da prate blokčejn adrese koje su na crnoj listi, kao i promene u obrascu ponašanja korisnika.

Kripto Zakoni u Indiji _ Predlog Rippl Fondacije

Kripto Zakoni u Indiji – Predlog Ripple Fondacije

Vesti, Analize – Ripple Fondacija je napisala predlog kripto zakona Indiji, a izmedju ostalog, da klasifikuju kriptovalute kao “robu”. Napisali su im koje klauzule postojećih indijskih zakona da promene, u konsultativnom dokumentu od 30 strana. Takodje su im predložili:

– da zakoni ne budu propisivački, zbog inovativne tehnologije blokčejna koji se stalno menja, već da budu bazirani na principima.

– Smatraju da PSSA zakon, tj Centralna Banka Indije ne bi trebala da bude zadužena za regulaciju kriptovaluta po PSSA sistemu, jer kriptovalute nisu centralizovani platni sistem, pa bi trebalo promeniti klauzule ovog zakona iz 2007. koje bi mogle da ih klasifikuju kao takve.

– Trebalo bi licencirati kripto berze, ali ne bi npr. imalo smisla da tradicionalne berze, koje žele da uvedu kripto, apliciraju za posebnu kripto licencu, jer su one svakako iskusne u najkritičnijim stvarima poput pump & dump šema, KYC, AML itd. Imalo bi smisla da tradicionalne berze traže samo autorizaciju za “novu liniju proizvoda”.

– Zatražili su promenu Zakona o Devizama iz 1999, jer bi pod njim, kriptovalute mogle biti klasifikovane kao “proizvod”, što znači da bi se slanje kriptovalute nekome u inostranstvo smatralo eksportom. Ripple smatra da su potrebna bolja pojašnjenja bankama koje Indusi koriste da bi kupili i prodali kriptovalute na stranim berzama, tj da bude potpuno jasno da je to legalno, kao i bilo koja kupovina i prodaja roba i usluga za kriptovalute u inostranstvu, do odredjenog limita.

– Predložili su mitigacione mere za različite probleme koji mogu nastati usled specifičnih odlika kriptovaluta:

analiza japanskih kripto zakona

Analiza Japanskih Kripto Zakona

Vesti, Analize – Japanski zakoni vezani za kriptovalute i blokčejn su oštriji nego u većini drugih zemalja.

Berze moraju da poseduju iste vrste i količine sopstvenih kriptovaluta u rezervi kao i korisnički fond koji drže u online novčaniku, zbog nadoknade gubitaka u slučaju krađe. Maksimum 5% korisničkih fondova sme da se drži online tj. u vrućem novčaniku.

Berze moraju da odvoje fiat fondove korisnika od sopstvenih i koriste ‘trust’ kompanije da im čuvaju fiat valute korisnika.