Bitkoin i kriptovalute – sigurno ste o ovoj temi već ponešto slušali ili čitali, jer ovo je jedna od najpopularnih tema našeg doba. U ovom tekstu ćemo objasniti sve što se tiče bitkoina, blokčejn tehnologije, rudarenja, alternativnih kriptovaluta, ali i toga kako doći do bitkoina i kako ga prodati.
Zašto nam mogu zatrebati bitkoin i kriptovalute
Bitkoin je stvoren sa idejom da bude novac i da delimično zameni nacionalnu/e valute. Prilikom stvaranja uzete su u obzir istorijske, ekonomske, i tehnološke karakteristike novca i stvoren je Bitkoin model koji danas znamo. Bitkoin je stvoren da reši, ili pokuša da reši, probleme postojećeg monetarnog sistema, da bude deo decentralizovane mreže, i da omogući korisnicima slobodnu trgovinu. Trgovina i transakcije su previđene da se odvijaju između dva lica bez međuposrednika i bez centralizacije, osigurane kriptografijom i blokčejnom. Jednostavno rečeno – Bitkoin je pravljen da bude novac budućnosti, bez potrebe za međuposrednikom. Neke od kriptovaluta nastale posle bitkoina pokušavaju da usavrše i reše neke druge probleme: omogućavaju bolju verziju elektronske trgovine (e-commerce), neke nude prostor za inovacije, brže transakcije, ili više privatnosti.
Obratite pažnju: Bitkoin nije isto što i CBDC za koju je takođe planirano da bude globalna i digitalna, ali ujedno i centralizovana i vrhunski kontolisana valuta. CBDC je valuta kakvu nismo imali prilike da koristimo, u najnegativnijem mogućem smislu.
* Bitkoin valuta i Bitkoin blokčejn imaju isto ime, tako da ćemo valutu u daljem tekstu pisati malim početnim slovom a blokčejn velikim. Kada budemo pisali o kriptovalutama mislimo na alternativne kriptovalute koje suštinski liče na bitkoin: decentralizovane su, imaju limitiranu količinu, deo su open source sistema, bezgranične i neutralne.
I Istorijski aspekt: Zanimljiva istorija novca
Period razmene dobara i usluga prethodi periodu prvih oblika novca. Ovo je jedan od najčistijih oblika plaćanja i onaj koji se zadržao i do danas. Naravno, on danas funkcioniše u manjim zajednicama i papalelno sa standardnim monetartnim sistemom.
U literaturi možemo da nađemo beleške o glinenim tokenima, školjkama i sličnim predmetima koji su uspešno obavljale funkciju novca, opet u manjim zajednicama. Ovaj sistem je funkcionisao pod uslovom da su članovi zajednice verovali jedni drugima, a broj predmeta kojima se vršilo plaćanje je bio fiksan.
Prava revolucija u industriji novaca jeste početak kovanja metalnih novčića. Najvredniji su bili zlatni i srebrni, a bilo je i posrebrenih, bakarnih i gvozdenih, različitih veličina, gramaža i vrednosti. Kovani su na ovlašćenim mestima i u metal bi se utiskivao žig na kome bi se obično videla predstava vladara i mesta kovanja. Nisu sve kovnice (mesta gde se kovao novac) proizvodile novac istog kvaliteta, čak ni u okviru istog carstva.
Ono što je dosta važno jeste da se razmena vršila i izvan jedne zajednice – carstva, jer je metal već imao vrednost u društvu, nastao iz ponude i potražnje, i nije bilo važno ko ga je kovao tj. koju predstavu je imao na sebi. Na teritoriji današnje Srbije moguće je naći starogrčki, keltski i rimski novac iz različitih perioda, a potom i vizantijski i srpski srednjovekovni novac, i ostale kasnije novčiće.
Papirni novac
Novac sa karakteristakama papirnog novca bio je, u određenjim zajednicama, izrađivan od kože, metalnih folija, gline, tekstila. U Evropi su se menice koristile još za vreme rimskog carstva, a smatra se da je prvi papirni novac korišćen je za vreme dinastije Tang, oko 1000. godine. Međutim, postoje navodi da je preteča papirnog novca osmišljena mnogo ranije.
Prve evropske novčanice štampane su u Švedskoj (1661. godine) od strane privatne banke, uz podršku države. U to vreme, predstavljeno je da je ova valuta bila podržana srebrom koji se nalazilo u trezoru. Uskoro su i drugi počeli da štampaju novac, a nepažnja u doštampavanju i prekoračenju količine metala na koji se oslanjao novac ga je u velikom broju slučajeva učinila bezvrednim.
Novac sa zaleđinom u vidu zlata prestao je da se koristi u Sjedinjenim Američkim Državam 1933, godine. To je bio kraj zlatnog standarda i počevši od tada to je vrsta novca kakvu i danas korsitimao. Takav novac nazivamo fiat novac. Njegovu vrednost daje ponuda i potražnja, oslonjena na poverenje koje imamo u instituciju koja ga izdaje. Sledeća mera koja je uvedena u SAD jeste zabrana posedovanja zlata u vidu novca i poluga, koji su morali biti predati Federalnoj rezervi u zamenu za fiat novac. Onima koji bi se suprotstavili pretila bi novčana i zatvorska kazna. Sledeća najavljena faza razvoja novca je uvođenje CBDC valute koju će karakterisati visoka mogućnost kontole u okviru potencijalnog ”one-app” sistema.
Početak digitalnog novca
Jeste li čuli za Liberty dollar? Liberti dolar je bila valuta koju je koristila mala američka zajednica, a koja je bila izrađivana u metalu, papiru i u digitalnom obliku. Bio je podržan zlatom, i imao je ograničenu količinu i u svakom momentu je mogao biti zamenjen u neki drugi oblik ove valute ili fiat dolar. Ovaj Liberty dolar je, navodno, bio inspiracija za stvaranje bitkoina i kriptovaluta. Njegova velika mana je bila centralizovanost i to što nikad nije došlo do rasprostranjene primene iako ga je određeni broj ljudi zaista koristio.
Digi Cash (Digital Cash) se smatra prvom e-cash kompanijom. Digi Cash je bio u upotrebi od 1989. godine, a njegov tvorac je bio David Chaum. On je u sistem ubacio elemente kriptografije, što će biti ključno za bitkoin i ostale kriptovalute. Digi Cash nije dugo potrajao, ali ideja o korišćenju kriptografije svakako jeste, jer je 2009. godine nastao bitkoin, a posle njega i ostale kriptovalute.
II Ekonomski aspekt: Da li su bitkoin i kriptovalute dobra vrsta novca?
Koje su to karakteristike novca?
Da bi nešto bilo novac ono mora biti platežno sredstvo, mora služiti za čuvanje vrednosti i biti mera vrednosti. Potrebno je da je lako prenosiv, deljiv i da se može koristiti bilo kada. Brz transfer i postojanost materijala, uniformnost, i ograničena količina su odlike dobrog novca. Međutim, i pored svega toga, ako valuta nije opšte pihvaćena od strane jedne zajednice, njena budućnost je neizvesna.
Na grafikonu iznad vidimo pad vrednosti dolara od 1913. godine (kada je osnovan FED) do 2018. kada je grafikon napravljen, da bi od 2020 nastavila jo[ rapidnije da opada. Ovo odlično ilustruje manjkavost postojećeg monetarnog sistema, a koji se pokazao kao takav za samo 90 godina, od kad je prestao da postoji zlatni standard. Ovo je kratak vremenski period kada, na primer, uporedimo sa periodom dominacije kovanica.
Dosta ljubitelja zlata smatra da bi zlato bilo dobar oblik novca, ali oni zaboravljaju da zlato nije lako prenosivo niti lako deljivo. Podela metalnog novčića nije neizvodljiva, ali je vrlo nepraktična.
A šta je sa bitkoinom, kakav je bitkoin novac?
Bitkoin se naziva i digitalnim zlatom, i poslednjih godina primetili smo da je dosta korišten za čuvanje vrednosti. Na svim berzama je deo osnovnog trgovinskog para, i u njemu se izražava vrednost ostalih valuta. Jedina njegova diskutabilna osobina u današnje vreme jeste koliko je on dobar kao platežno sredstvo budući da bitkoin transakcija ponekad i nije toliko brza kao transakcije ostalih kriptovaluta nastalih kasnije. Većna autora kriptovaluta, koje su kasnije nastale, bavili su se brzinom transakcija tj. skalabilnošću. Kasnije ćemo se dodatno pozabaviti ovom temom u delu ‘’Blokčejn trilema’’.
Bitkoin i druge kriptovalute su savršeno lako prenosivi jer su digitalni. Mogu biti spakovani na desktop, mobilni, papirni ili mehanički novčanik (wallet). Sve kriptovalute su deljive na manje jedinice. Bitkoin je deljiv na satošije (satoshi), a jedan satoši je 0.00000001 bitkoina. Transakcije su moguće bilo kada i bilo odakle, bez obzira na radne dane, radno vreme, praznike ili doba dana. Bitkoin mreža uvek radi i transakcije će biti moguće u ovom obliku dokle god bude imao učesnike koji održavaju mrežu.
Ali evo nekih karakteristika koje nema naš postojeći monetarni sitem, a koje se smatraju najvećim prednostima Bitkoina.
1. Bitkoin blokčejn je decentralizovan
Možemo reći da je decentralizovanost najvažnija karakteristika Bitkoina. Ona je ostvarena na više nivoa i na taj način omogućava funkcionisanje bitkoin valute. Ova decentralizacija je:
- Logička – U ovom kontekstu ćemo često pročati da je bitkoin blokčejn P2P (peer- to-peer) mreža. Peer je član zajednice jednak ostalima. Slične siteme sa logičkom decentralizacijom smo videli kod, na primer, BitTorenta. U kontekstu blokčejna ovo znači da pojedinačni korisnik može komunicirati – napraviti transakciju sa drugim korisnikom bez prisustva posrednika u obliku banke ili neke druge institucije.
- Upravljačka – Decentralizacija sistema je bazirana na utrošku rada – Proof-of-Work (PoW). To znači da sistemom upravljaju mašine koristeći ovaj PoW konsenzus mehanizam, i sve pojedinačne mašine jednako doprinose celom sistemu.
- Prostorna – Ovo znači da mreža nije održavana na jednom mestu ili na jednom serveru, već širom sveta. Kako se nodovi, koji održavaju mrežu i imaju kod sebe zabeležen ceo blokčejn, mogu nalaziti bilo gde na svetu, sigurnost sistema je veća.
2. Bitkoin blokčejn je ”open source” sistem
Bitkoin kôd je javan, i bilo ko može da učestvuje i doprinosi mreži. Ključan koncept je da se slobodno dele informacije kako bi sistem mogao da bude unapređen. Ovde je povoljno što više učesnika može da radi na kôdu u bilo koje doba. Isto tako, bilo ko može da iskoristi postojeći blokčejn i od njega napravi projekat za sebe (Fork). Tako Bitkoin ima veliki broj forkova od kojih je najpoznatiji bitkoin keš (bitcoin cash), Ethereum i Ethereum Classic su nekad bili jedan projekat, a Safex je fork Monera. Posle forka svaki projekat nastavlja da živi za sebe, a samo najuspešniji to i uspevaju.
Ako nekoga zanima ko su programeri koji su doprinosili i dalje doprinose Bitkoin mreži, pogledajte to ovde.
3. Bitkoin blokčejn je neutralan
Bitkoin rudari – mašine (članovi mreže zadruženi za otvaranje blokova i potvrđivanje transakcija) prate isključivo pravila konsenzus mehanizma. Kao takvi, oni ne mogu favorizovati nikakvu organizaciju, instituciju ili entitet koji bi eventualno imao neke koristi od njihovih ”odluka”.
Rudari ne prave razliku u koje svrhe je transakcija poslata, da li je dobra ili loša, da li je poslata sa jednim ili drugim ciljem. Transakcije mogu biti samo potvrđene ili nepotvrđene u skladu sa pravilima konsenzus mehanizma. Odnosno, rudari ne mogu praviti lične odluke, favorizovati ili diskriminisati bilo koga.
4. Bitkoin je otporan na cenzuru
Bitkoin ne može biti cenzurisan. Da bi bio cenzurisan ili zabranjen, morali bi svi nodovi na svetu da budu isključeni ili internet da bude isključen. Samo u slučaju da cela mreža bude odjednom onesposobljena Bitkoin može biti cenzurisan, zamrznut, ili ograničen.
5. Bitkoin blokčejn nema granice
Ovo znači da mreža prevazilazi nacionalne, društvene, religijske ili bilo kakve druge granice. Bitkoin je globalna mreža i globalna valuta. Sve ovo znači da bitkoin valutu, u načelu, ne kontroliše jedna osoba, jedna organizacija, ili jedna država. Inicijalno, Bitkoin sistem je decentralizovan i nezavistan od banaka, vlada i korporacija. Bitkoin novac je pravljen za svakodnevno korišćenje i rešava probleme koji imaju milioni ljudi širom sveta.
Najveći broj ljudi koje poznajemo ima otvoren bankovni račun, ali mi ponekad i zaboravimo koliki broj ljudi nema otvoren račun. To može biti iz više razloga: možda nemaju prava na to u zajednici u kojoj žive – iz bilo kog razloga, možda su nepismeni, needukovani ili im je taj sistem neprivlačan. Veliki broj ljudi koji nemaju otvoren bankovni račun imaju želju da zarađuju, da prodaju dobra ili usluge, a koristeći bitkoin i kriptovalute oni to mogu ostvariti vrlo jednostavno.
Na ovaj način, novac poslat na kripto novčanik u zamenu za neki proizvod je isključivo vlasništvo pojedinca. Oni mogu samostalno da raspolažu njime, onako kako oni žele, kad oni žele, bez ičije potvrde ili odobrenja, zastoja ili zamrzavanja.
Kako izgleda slanje novca bankovnim transferom?
Kada vršimo običan transfer novca, to možemo da radimo radnim danima samo u toku radnog vremena. Ako transfer uradimo u toku vikenda ili praznika, onda će on ‘’proći’’ tek prviog sledećeg radnog dana. U slučaju da imamo neki problem, taj problem nam rešava službenik banke. Za podizanje veće količine svog novca, trebalo bi da se javimo ranije sa tom željom. I sve to u slučaju da možemo da otvorimo račun u banci.
Za slanje bitkoina potreban je samo internet. Bitkoini idu direktno primaocu i nema potrebe za postojanjem međuposrednika. Bitkoin se može poslati bilo kada, bilo gde, i bilo kome. Zato se smatra začetnikom istinski slobodne trgovine kakvu nismo videli nikada do sada. Na ovaj način, bitkoin pruža ekonomsku slobodu, nezavisnost i evoluciju monetarnog sistema.
6. Broj bitkoina je ograničen
Za razliku od tradicionalnih valuta, bitkoin ima ograničenu količinu. Postojaće ukupno 21 milion bitkoina, i nijedan više. Izbacivanje više bitkoina u opticaj nije moguće i time se obezbeđuje da ne dođe do inflacije. Ovo svojstvo može se uporediti sa svojstvom zlata – i jedno i drugo imaju ograničenu količinu i od ponude i potražnje zavise cene oba.
III Tehnološki aspekt: Kako bitkoin i kriptovalute funkcionišu?
Iako su i pre bitkoina postojale digitalne valute, bitkoin je prva decentralizovana digitalna valuta koja funkcioniše na osnovu kriptografije. Kriptografija postoji u okviru tehnologije koja se zove block – chain (blokčejn).
Sažeto objašnjenje blokčejna
Blokčejn je ta ‘’nova’’ tehnologija čiji smo naziv više puta pominjali do sada. Blokčejn je tehnologija uz pomoć koje funcionišu kriptovalute (bitkoin i njemu konceptualno slične). Zahvaljujući blokčejnu, sve transakcije su zapisale u svojevrsne blokove informacija koji su međusobno povezani kriptografskim vezama (chain). Čitavu mrežu održavaju učesnici, bez bilo kakvog centralnog autoriteta. Na ovaj način, istorija transakcija ne može biti promenjena, izbrisana ili zloupotrebljena.
Vazno je razumeti da bitkoin ne postoji bez svog blokčejna, niti blokčejn postoji bez bitkoin valute. Oni čine uzajamno nerazdvojiv sistem, i posmatrati ih posebno bi bilo besmisleno. Bitkoin bi bez blokčejna bio samo digitalni token, a blokčejn bez kriptovalute samo svojevrsna baza podataka.
Blokčejn se sastoji od kriptografski povezanih blokova u koje se upisuju informacije. Kada se jedan blok ispuni informacijama, sledeći se otvara i u njega se ubacuje sledeći niz informacija i tako dalje. Kako su blokovi povezani kriptografskim vezama, oni se ne mogu razdvojiti niti im se redosled može promeniti. To znači da su sve informacije – u ovom slučaju informacije o novčanim transakcijama, hronološki zabeležene, i da će takve zauvek i ostati.
To sve znači da se sitemu može verovati jer su sve informacije postojane, zabeležene i ne mogu se izmeniti. A upravo je ostvarivanje poverenja ono što je sistemu potrebno (Byzantine Fault tolerance), zbog čega kroz celu istoriju smatramo da nam je potreban centralni entitet u različitim sferama života.
Rudarenje – Mining
Otvaranje pomenutih blokova je moguće zahvaljujući rudarenju (mining) bitkoina. Majning odnosno rudarenje je način za izbacivanje kriptovaluta u opticaj, ali i obezbeđivanje celokupne mreže. Termin mining je nastao kao paralela pravom rudarenju odnosno iskopavanju ruda, jer je i kolicina ruda, ali i kriptovauta ograničena. Kao i kod pravog rudarenja, i za rudarenje kriptovaluta se ulaže neki rad (Proof-of-Work).
Majneri (rudari) su mašine koje postižu skladan rad zahvaljujući konsenzusu koji su međusobno postigli. Rudari dobijaju nagradu za svoj rad. Ta nagrada se satoji od nagrade za otvaranja bloka i naknada od transakcija koje su plaćali pošiljaoci transakcija. Ali kako je ovaj drugi deo nagrade mali, za majnere možemo da kažemo da osvajaju tzv block reward. Bez ove nagrade, rudarima ovakav sistem ne bi bio moguć jer niko ne bi odlučio da upali mašinu i troši resurse a da nema dobit od toga.
Svi ovi detalji su odlično ukombinovani i čine jednu skladnu i funkcionalnu celinu koja je decentralizovana, otvorenog koda, bezgranična, neutralna i otporna na cenzuru.
Detaljnije i zanimljivije objašnjenje blokčejna
Kako su majneri postigli konsenzus i zašto je to važno?
Temu postizanja konsenzusa (sporazumne jednoglasne odluke) odlično ilustruje Problematika vizantijskih generala (Byzantine Fault Tolerance). To je ilustracija o postizanju konsenzusa između generala koji predvode trupe da napadnu utvrđenje. Zamislimo da generali napadaju utvrđenje bez bilo kakvog centralnog tela koji nadgleda napad. Da bi osvojili utvrđenje, generali i njihove vojske moraju simultano da napadaju grad. Međutim, ako među njima ne postoji dobra komunikacija i poverenje, jedan ili više njih može da odustane od napada i ugrozi akciju. Ovo nije samo simpatično poređenje, već i realan istrorijski problem.
Kako osigurati da grad ipak bude osvojen a da se izbegnu nedoumice na između samih generala? U ovakvim situacijama mi uvek biramo predstavnika/centralni entitet koji može da nadgleda i ‘’u korist većine’’ reguliše probleme koje se suštinski tiču međusobnog nepoverenja među članovima. Čak i u slučajevima ovakvog biranja iz najbolje namere svedoci smo da to samo stvara centralizaciju i neminovnu korupciju sistema. Centralizacija, dakle, nije rešenje ovog problema ako želimo dugoročan i stabilan sistem.
Pravo je pitanje kako stvoriti konsenzus, a zadržati decentralizaciju?
Konsenzus mehanizam koji rešava ovaj problem se zove Proof-of-Work (PoW). U slučaju kriptovaluta generali su zapravo majneri (rudari) i oni postižu konsenzus tako što se pridržavaju bitkoin kôda prilikom rudarenja. Kada mašine rudare one otvaraju blokove u okviru blokčejna i potvrđuju transakcije tako što rešavaju složene algoritamske zagonetke.
Možemo to rešavanje algoritama zamisliti kao rešavanje sudokua – postoje slagalice različitih težina, a postoji i više rešenja jedne slagalice. Samo rešavanje sudokua nije lako i zahteva neki trud, ali se lako proverava da li je rešenje ispravno. Ko prvi da validnu kombinaciju, iz jedne grupe takmičara, može biti pobednik u rešavanju.
Isto tako, otvaranje bloka u okviru bločejna i traženje tačnog rešenja je teško, ali se lako može proveriti da li je dato rešenje ispravno. Majnovanje zahteva isvesni rad, a prvi ko ponudi tačno rešenje otvara blok i dobija nagradu. Jedina razlika u ovoj paraleli jeste sto majner ubacuje nasumične vrednosti pri rešavanju algoritma, i pokusava da da sto više njih. Da bi određeni majner otvorio blok, on mora da uradi dve stvari: potvrdi dovoljan broj transakcija (1MB transakcija) i da adekvatno rešenje algoritamske zagonetke.
Ali gde je tu kriptografija?
Kriptografija se koristi na dva nivoa u bitkoin blokčejnu. Na nivou povezivanja blokova kriptografskim vezama i na nivou privatnih i javnih ključeva.
1. Kriptografija na nivou blokova: Hashing
Hashing je proces pretvaranja ulazne vrednosti bilo koje dužine u alfanumerički niz fiksne dužine koristeći matematičku funkciju to jest algoritam koji zvemo Heš (Hash). Različiti blokčejni mogu koristiti različite heš funkcije. Koliko god puta da ova ulazna vrednost prođe kroz hash funkciju ona će dati istu izlaznu vrednost. Ma koliko slične bile ulazne vrednosti, one nikad neće dati istu izlaznu vrednost.
Struktura bloka
Svaki blok u okvuru blokčejna se satoji od Zaglavlja i Tela bloka. Telom se smatraju informacije o transakcijama, a u Zaglavlju se nalaze:
- Broj bloka – redni broj bloka
- Hash prethodnog bloka – direktna veza sa prethodnim blokom
- Markle tree Hash – stablo informacija o transakcijama
- Vremenska odrednica – kada je blok izrudaren
- Naunce – nasumičan alfanumerički niz koji proizvode rudari
Hash prethodnog boka, vremenska odrednica, Markle Tree Hash prolaze kroz proces hashinga i daju određenu vrednost. Na njega se dodaje takozvani Naunce što je sasvim nasumično izbačen alfanumerički niz od strane majnera. Ako je vrednost na koju se dodaje nounce manja od Difficulty parametra, onda je blok otvoren i majner koji je dao rešenje dobija nagradu. Ako nije manji, onda majner generiše novi naunce, i novi, i novi dok jedan od nounce vrednosti jednog od majnera u kombinaciji sa ulaznom vrednosti ne da konačnu hash vrednost koja je manja od dificulty vrednosti.
Ovo je, dakle, obično pogađanje, a onaj ko ima više hash rate-a (snage mašine kojom se rudari) ima veće šanse da pogodi. Hash rate može se meriti u megahashevima po sekundi, giga ili tera heševima po sekundi. To daje sliku koliko puta zapravo majneri izbacuju svoj nounce u jednoj sekundi.
Hash prethodnog bloka
Hash prethodnog bloka je direktna veza sa prethodnim blokom. Kada ovaj hash prođe kroz sledeći proces hashinga, zajedno sa ostalim vrednostima, on čvrsto i utemeljeno stoji kao neraskidiva veza između dva bloka. Ukoliko bi se ova veza (chain u oviru block – chain-a) na neki način prekunula ili neko želeo da izmeša blokove, to ne bi bilo moguće, jer bi bilo jasno koji blok dolazi posle kog upravo zbog ovih hash veza. Zato kažemo da istorija u okviru blokčejna ne može biti izmenjena i na taj način zloupotrebljena.
Markle tree
Markle tree je stablo informacija o transakcijama u okviru bloka. Sve transakcije u okviru jednog bloka bivaju sažete hashingom u jednu hash vrednost. Tako je obezbeđeno da sve transakcije budu deo konačne heš vrednosti i kao takve budu neotuđivi deo bloka. Niko više ne može da izbaci neku transakciju iz bloka ili da kaže da se nije desilia ili da je poslato više ili manje novčića. Merkle tree nastaje tako što su hashovane dve po dve transakcije kao na prikazu ispod. Korišćeni su njihovi Transaction ID za tu svrhu, a hashovanje je rađeno sve dok ne preostane samo jedan konačni hash ili Merkle root hash – Tx Root. Ovaj proces se dešava za svaki blok posebno.
Kako je sve počelo na Bitkoinu
Nulti blok se naziva i Genesis blok i izrudaren je korišćenjem procesora. Nagrada je bila 50 bitkoina, a u ovo vreme ceo sistem je bio u eksperimentalnoj fazi i gotovo niko nije ni znao za njega. Tada je i difficulty parametar bio neuporedivo niži nego danas. Ovaj blok je dao dovoljno informacija za rudarenje sledećeg bloka, za koji je bilo potrebno 6 dana. Posle njih izrudaren je sledeći, pa sledeći, i do danas nije prestalo rudarenje. Na ovaj način, bilo koji blok se može povezati sa prethodnim, pa sve do prvog bloka koji je ikad nastao.
2. Kriptografija na nivou javnih i privatnih ključeva
Kriptografija simetričnih ključeva
Kao što je pomenuto iznad, postoji još jedan nivo primene kriptografije, a to je na nivou privatnih i javnih ključeva ili adresa. Mi poznajemo kriptografiju simetričnih i asimetričnih ključeva. Primere kriptografije simetričnih ključeva sigurno svi znaju. Jedan od njih je Cezarovo šifrovanje. Priča kaže da bi Julije Cezar slao šifrovane poruke napisane tako što bi umesto originalne poruke slao tekst gde svako slovo zamenjuje njemu sledeće u abecedi.
Kada bi primalac dobio pismo, on bi na njega primenio isti algoritam i pročitao bi poruku. Ovo je primer simetrične kriptografije, kriptografije sa jednim ključem, jer se i za šifrovanje i za dešifrovanje koristi isti ključ odnosno sistem enkripcije. Još jedan poznat slučaj je Enigma. Pošto je za šifrovanje i dešifrovanje korišćen isti ključ, kada je način šifrovanja otkriven, omogućeno je da sve poruke budu pročitane.
Kriptografija asimetričnih ključeva
Sa druge strane, kriptografija asimetričnih ključeva je mnogo sigurniji sistem, jer postoje dva ključa od kojih je jedan privatni, a drugi javni. Prilikom slanja poruke – informacije – kriptovalute – koristi se javni ključ, međutim, prilikom dešifrovanja se koristi privatni. A kako samo jedna osoba poseduje privatni ključ, niko drugi ne može da pristupi podacima. Zato smatramo da je ova tehnologija pouzdana. Naravno, svako ko poseduje privatne ključeve, trebalo bi da se pridržava osnovnih pravila kako bi oni i ostali jedini koji ih poseduju.
Nekad se ovi ključevi nazivau i adresama, a poslednjih godina radi pravljenja jasne razlike uobičajeno je da se kaže javna adresa i privatni ključ, jer se javna adesa poredi sa ‘’mestom’’ gde se šalje kriptovaluta, a privatni ključ više sa nekom vrstom sigurnosnog koda koji služi za pristup sredstvima.
Iz svega ovog proizilazi da je javni ključ direktno proizašao iz privatnog. Ukoliko imate samo privatni ključ, iz njega je jednostavno generisati javni, ali nikako obrnuto. Zato je prihvatljivo da bilo sa kim možemo da podelimo javnu adresu, i da potražujemo plaćanje neke usluge na taj način. Javna adresa se može uoprediti sa bankovnim računom: uvek možemo nekom drugom poslati broj našeg računa da nam uplate novac, ali samo mi imamo pristup tom novcu i samo mi možemo da skinemo novac sa računa koristeći, na primer, platnu karticu i PIN kod.
Šta je digitalni potpis?
Digitalni potpis je svojevrsni lični potpis pošiljaoca transakcije. Ovaj potpis je unikatan jer nastaje iz privatnog ključa i služi kao dokaz da pošiljalac posedujete privatni ključ i na taj način je osigurano da transakcija bude poslata, a da niko ne može da je promeni ili zloupotrebi. Digitalni potpis i javna adresa je sve što je nodovima potrebno prilikom slanja da bi verifikovali da je od privatnog ključa (povezanog sa javnim) napravljen ovaj potpis. Ovo se sve dešava u kripto novčaniku prilikom slanja transakcije, i mi kao pošaljioci ne treba ništa da radimo jer je ovaj proces automatski.
Tako izgleda digitalni potpis u okviru transparetnih blokčejna kao što je bitkoin i mnogi drugi. Malo drugačiji digitalni potpis postoji u okviru blokčejna koji se bave zaštitom privatnosti. Neki od njih imaju takozvani prstenasti digitalni potpis. Taj prstenasti digitalni potpis funkcioniše tako što transakciju potpisuju pravi pošiljalac zajedno sa više nasumično izabranih potpisnika tako da posmatrači onda ne znaju ko je pravi pošiljac. Zajedno sa ovakvim digitalnim potpisima i stealth privremenim adresama se obezbeđuje anonimnost pošiljaca i privatnost informacija. Obično blokčejni koji se zasnivaju na CryptoNight tehnologiji, kao na primer Monero i Safex, se smatraju za zaštitnike privatnosti.
Dakle, bitkoin transakcije nisu anonimne već transparentne. To znači da se prilikom transakcije može videti koliko, kome i kada je bitkoina poslato. Zato je uvek preporučena dodatna opreznost prilikom trgovine.
Halving – Prepolovljanje količine bitkoina koji se pušta u cirkulaciju
Pomenuli smo da rudari dobijaju nagradu za svoj rad kada rudare u oviru Proof-of-Work sistema. Kao što smo napomenuli, ceo sistem ne bi imao smisla ako sistem nagrada ne bi postojao. Halving – prepolovljavanje emisije bitkoina – je upisan u kôd Bitkoina. To je rešenje na problem inflacije, i predviđeno je da na 210.000 blokova dođe do ovog halvinga kada se na pola smanjuje količina bitkoina koji se pušta u cirkulaciju. Ovo smanjenje se dešava tako što će rudari za svaki izrudareni blok dobiti upola manju nagradu nego ranije. Tako se na svake otprilike 4 godine ova nagrada smanjuje što neminomvo utiče na cenu, kako bitkoina tako i drugih kriptovaluta. Veoma je bitno da se ti porasti cena nisu desili odmah, već stabilnim rastom u toku vremena posle halvinga. Ovim tempom, poslednji bitkoin će biti izrudaren 2140. godine. Trenutno je izmajnovano oko 85% ukupne količine bitkoina.
Prvi halving desio se 28. novembra 2012, kada je nagrada smanjena sa 50 na 25 bitkoina. Sledeći je bio 9. jula 2016 kada je nagrada smanjena na 12,5. Sledeći se desio 11. maja 2020. godine i nagrada je smanjena na 6.25 bitkoina.
IV Kako ovo izgleda iz ugla korisnika?
Korisnik ako želi da plati neki proizvod ili uslugu kriptovalutama, ne mora da zna najveći deo ovog tehničkog dela. Ali je naravno poželjno da se zna što više. Čak i ako ne znate šta je Merkel tree ili prstenasti digitalni potpis, vi svakako možete samostalno izvršiti transakciju. U današnje vreme, plaćanje kriptovaluta je i kupovina i prodaja istih je više nego jednostavna. Za sve vam je potrebno neka od postojećih berzi gde ćete da kupite kriptovalutu i lični novčanik za tu valutu. Sama kupovina na berzama se obavlja brzo i jednostavno. Više o tome pročitajte ovde.
Novčanik – postoje različite vrste novčanika. Na nekim novčanicima može da se skladišti veliki broj različitih kriptovaluta, a na nekima samo jedna odrđena. To mogu biti: desktop, mobilni, cold wallet-i, na vama je da izaberete ono što vam je najzgodinje.
U svakom slučaju, iako blokčejn tehnologija jeste kompleksna, svakodnevnom korisniku nije nužno da zna sve pojednosti. Ono što jeste važno je da znamo da samostalno možemo da koristimo ovu tehnologiju i sve što ona nudi uz lični odgovornost nad novcem.
V Ostale kriptovalute
Prva valuta napravljena posle bitkoina je bila litecoin, neka od sledećih većih bila je ethereum platforma, monero, safex i druge. Sada postoji veliki broj različitih kriptovaluta koje su nastale sa željom da ponude nešto više od prethodnih ili da reše neki problem. One mogu koristiti različite konsenzus mehanizame, obično imaju različit broj novčića u opticaju, neke su decentralizovane, neke centralizovane, itd. Većina njih, zapravo, ne rešava ništa, već su samo još jedna od valuta nastale sa ciljem da budu platežno sredstvo.
Kakve to probleme oni pokušavaju da reše ili kakav problem ima bitkoin? Da bismo to razumeli treba da pomenemo Blokčejn Trilemu, koju je predstavio Vitalik Buterin.
Blokčejn Trilema
Tri bitna svojstva blokčejna su: decentralizacija, sigurnost i prilagodljivost, gde je prilagodljivost mogućnost korektnog funkcionisanja u situaciji povećanog broja transakcija. Bilo koja od tri karakteristike se pojedinačno može povećavati ili smanjiti (kodom u okviru tog blokčejna i korišćenjem u toku vremena), ali samo na štetu ostalih. Ako zamislimo ovu strukturu kao trougao, neki blokčejn bi se mogao pozicionirati u okviru trougla. Ono što do sada nije predstavljeno u praksi jeste da se sva tri svojstva istovremeno skaliraju i tako povećaju kvalitet nekog projekta.
Na primer, ako blokčejn ima velki broj majnera, onda je mreža sigurna, ali mu je prigalodljivost loša jer svi majneri treba da validiraju transakciju. Sa druge strane, manji broj majnera bi lakše validirao transakciju ali bi sigurnost mreže bila mala. Ako bi neko na nekom blokčejnu sa malim brojem majnera odlučio da ubaci još svojih nodova kako bi osigurao mrežu, onda bi se smanjila decentralizovanost. Idealan blokčejn bi trebalo da ima mogućnost da maksimalno uveća sva tri faktora.
Određen broj kriptovaluta koje su došle posle bitkoina bavile se se prilagodljivišću, tj brzinom obrada transakcija zadržavajući isti model kao i bitkoin. Neke druge su se fokusirale da reše neki drugi problem koji smatraju da je bitan. Ali sve u svemu, najveći broj projekata prezentovani su sa idejom da njihovi tokeni budu platežno sredstvo, baš kao što je inicijalno i bitkoin bio. Danas znamo da se bitkoin koristi više za čuvanje vrednosti (store of value) nego kao novac.
Ethereum
Ethereum je projekat koji želi da omogući inovacije u okviru blokčejna i da dozvoli svima da izvedu svoj projekat i svoju ideju na Ethereum platformi. Ethereum je cela platforma, a token koji se koristi za plaćanje se zove Ether. Ethereum je dugo funkcionisao na PoW konsenzus mehanizmu, a od skora je prešao na Proof-of-Stake. PoS konsenzus mehanizam dozvoljava da transakcije validiraju nodovi vlasnika Ethera. Svako ko ima 32 tokena može biti solo nod, ili se udružiti u pool sa drugima. Ova platforma je idealna za inovacije, i ostaje tek da vidimo šta će sve nastati na ovoj mreži.
EoS
Eos podržava decentralizovane aplikacije i funkcioniše kao svojevrsni decentrallizovani operativni sistem. Njegov konsenzus mehanizam je Delegated Proof-of-Stake (DPoS). Ovaj delegirani konsenzus mehanizam ima 21 validatora transakcija koji su izabrani glasanjem. Eos je predvđen za jednostavna pravljenja aplikacija, a činjenica da imaju samo 21 validatora znači da veliki broj transakcija može da bude brzo obrađen.
Safex
Safex, sa druge strane, rešava problem centralizacije trgovinskih platformi i privatnosti podataka. Za rudarenje Safex Cash-a koristi se PoW konsenzus mehanizam. Daje mogućnost fer i decentralizovane trgovine između dve osobe bilo gde i bilo kada na svetu. Cela trgovina se obavlja između dve osobe, bez međuposrednika, jer safex nije kompanija nego protokol koji omogućava slobodnu trgovinu. Platežno sredstvo je safex cash, a safex token služi za takozvani staking. E-commerce se smatra jednim od segmenata poslovanja koji će dodatno nastaviti svoj rast, a u kombinaciji sa decentralizovanom prodajom i anonimnošću pružiće korisnicima rešavanje jednog ozbiljnog problema i omasoviti primenu kriptovaluta. O Safexu više možete pročiti ovde.
Kako doći do bitkoina i drugih kriptovaluta?
U nekom od prethodnih članaka smo pisali opširnije na ovu temu. Nabrojali smo kupovinu 1 na 1 sa prodavcem. Prodavac može biti pouzdani majner, neko iz zajednice ili neko preko LocalBitcoins. Ovaj način kupovine nije više baš tako čest, a ako ipak ovako kupujete kupujte od pouzdanog prodavca.
Menjačnice znaju da budu odlične za kupovinu, ukoliko ne umete da kupite sami. Menjači nude uslugu kupovine ili prodaje za određeni %. Pre nego što krenete u posao sa menjačima, izračunajte koliko morate da platite, da ne bi došlo do nesporazuma.
Dobre berze su u današnje vreme najbolje i najpouzdanije za kupovinu i prodaju. Možete da kupite ili da prodate bitkoin ili neki drugu kriptovalutu, bilo kada, bilo gde po realističnim cenama. Ovde korisnik sam kupuje ili prodaje, što i jeste poenta korišćenja kriptovaluta – lična odgovornost nad svojim sredstvima i mogućnost brzog reagovanja i zarade u slučaju naglog pada ili rasta valute.
VI Buducnost: Primena
Budućnost kriptovaluta nadamo se da će da budu inovacije, privatnost, a pre svega rešenja realnih problema. E-commerce, sigurna i anonimna plaćanja se nadamo da će biti na listi. U svakom slučaju, da bi kriptovalute kao platežno sredstvo, način čuvanja vrednosti i mera vrednosti opstale, potrebna je masovna adaptacija, odnosno veliki broj ljudi koji koriste ovaj sistem. Nadamo se da će one opstati kao servis građana za decentralizovanu, bezbednu i privatnu razmenu.
Pridružite se našoj zajednici na Telegramu.
Izvori: